Delo

КАЈ ВАЛЕРИЈЕ КАТУЛ 425 проводити што оно Француз каже \4е сГ&е^ап!:, \4е с!е р1а181г. 0 каквој драгани пз тог доба он нам истина нпшга не каже, али зар је могуће да млад човек, од својих двадесет година, онакве крви, какве је Кагул био, с прилично пара у џепу, у друштву у ком је свако грлио своју, и Калво Квинтилију и Варон Леукадију и Тицпда Нерилу , п код онако весела и безбрнжна живота, буде без љубавп ? Ипак као да су у ово прво доба стиховп, познанпци п прпјате.ЂИ внше значили његову наивном, поштеном и чпстом срцу. Та за бога песмице љегове хваљаше и један онда тако чувенп с ученостп Корнелпје Непот, даровитог песника пмађаше радо н један Цицерон. Али то су била вехика господа; интимности међу њима п Катулом није могло бити. Непоту треба посветити део песама; Цицерон је госаодин Марко Тулије , кад му се јамачно за неку адвокатску услугу захваљује: „Најречитијп међу Ромуловим унуцима, што их Је било, што их је и шго ће их бити. Марко Тулпје, најсрдачннје ти се захваљује Катул, најгори међу песницпма, толико најгори. колико си ти најбољи међу адвокатима.“ Катул је у свом елементу, кад је међу пријатељима. С њима он пева и пије, с њима се шали, с њима води лптерарне разговоре. А како је он красних пријатеља пмао п како их је волео! И Квпнтплпја Бара, доцнпје Бергилијева п Хорацијева пнтимнога пријатеља, и опа нове поезије БалерпЈа Катона и, тада још дечка, Азинпја Полијона, доцнијег пријатеља п саветника Августова, исторпка н драматичара, и КорниФиција... Чујмо само ову ненадмашну цесмпцу, што је пспевао једном од њпх, Сеатумију, што се волео с Акмом'*) : „Септумије држећи у крилу Акму, љубав своју, вели јој: „Акма моја, ако те до лудила не волим, и ако те и даље тако не будем волео, иатно да бог да годинама, како човек само патити може сусрео сам у Либији пли жаркој Пнднји страшног лава.“ На те речи пљесну Амор левпцом десницу одобравајућп. А Акма погнувши лако главу и љубећп слатком драгану љубави опијене очп оним њенпм руменим уснама, одговара: ..Премили Септумпје, жпвоте мој, служимо довека једино овом господару тако да ми све жешћа ватра гори у мекој сржц.“ На те речи пљесну Амор левпцом у деснпцу одобравајући. Тако се сад то двоје узајамно воли. Септумије, воли Акму, но Сирију п Брптанију, а верној је Акми Сентумпје п мплост п сласт сва. Ко је видео срећније људе, ко љубав у бољп час започету ?и Илп чујмо из свадбене песме Манлију Торквату ово неколпко стпхова нечувене нежности: „Играјте се (т. ј. младенци) до миле воље и за кратко време дечицу дајте Не прилпчи тако старо име да буде без деце... Хоћу да мп се скоро мадп Торкват, пружајући нежне ручпце пз материна крила, слатко смеши на тату кроз иолуотворена устанца." Уз другп цеојеовај еппталампје једна од најлеппшх стварп Катулових. Ево *) На жалост превод Катуловпх песама није ни што Фотографскн снимак према оригиналу. Још је Ђа Нагре казао, да се Катул не да преводитп. Дело XI 28