Delo

426 Д Е Л 0 узгред неколико строФа и пз другога : „Хпмене ек-...* Вечерњачо, пма ли на небу свирепије звезде од тебе ? Ти можем отргнутп кћер из наручја матери, из наручја матери, која је не да, отргнути кћер и невпну девојку пламеном младићу датп ! Шта су свпреппјп непрпјатељи, кад град освоје ? — Хпмене ек... Вечерњачо, пма лн на небу звезде што драже светли ? Ти лотврђујеш својом светлостп углављен брак, који су утврдпли таст п младожења, којп углавпше роцитељи, али којп не хтедоше везаги ире но што се твоја светлост не појавп. Дају ли богови икад срећноме час што се више може желетп ?... — Химене е!с... Као што цвет усамљен у ограђенпм вртовпма расте, који стадо не зна, а плуг не дира..., који звФири милују, сунце учвршћује а киша подиже, многи младићи пожеле п многе девојке, док га нп младићи нп девојке не маре, кад узабран нежнпм но том, увене: тако је девојка дотле својима мила, док недирнута остане: изгуби ли једном цвет невиностп, нптп је више младићпма мила ни родитељпма драга. — Химене ек. .. Као што лозу, која расте на земљи без дрвета, која нпкад слатка грожђа не понесе и никад се не подигне, већ нежно тело под теретом погне и чисто врхом корен додируЈе, не гледају нп ратари нп јунци у плугу, а многи је и ратари и јунцп негују, кад се као жена уз брест прпвије: тако девојка нетакнута, негајена стари; кад се, сазрела, како је"требало у^домила, дража је мужу аи родигељу је впше у вољи. Хпмене ск. Ну ти се немој противити таком мужу, нево. Нпје у реду да се протпвнш оном, коме те отац даде, сам отац с матером. ањихтреба слушатн. Девпчанство нпје цело твоје; оно делом и родитељима нрппада: трећина је очева, друга трећина матерпна, једна само трећпна припада тебп Не нротпви се, дакле, двоме, којп су зету с миразом п права своја дали. Хпмене е1с.и Четири је пријатеља волео Катул впше но ост.1ле : Каја Лицинија Калва, Веранија, Марка Фурпја Бпбакула и Каја Хелвија Цину. Калва нарочито. К њему га је привлачила не само велика даровитост и образованост, него и сдична, иоштена, отворена, бујна и страсна. либерарна природа. Син историка Лицинија Мацера, пет година млађи од Катула, одличан песник у елегији, епиталамију и ениграму —у чему се свему и Катул тако одликовао —, још већи у беседнпшгву , где је био и глава тако званим Атицистама т. ј. нроповедницима нростог, неизвештаченог, природног, особина старих класичних атинских беседннка а нарочито Лизије, на место украшеног, нретовареног. иатегичног, нарогушеног родске школе, којој беше нредставннк славни Цицерон, био му је он онленио срце. С њиме пева, у његов Је песннчки и беседнички дар заљубљен, њега најленше дира, опи збивају међу собом најлеише шале. Једне вечери, иосле не знам које чаше вина, надмећу се они У стихогворству. Занесен духовитошћу пријатељевом, одлази Катул доцкан у ноћ кући. Али гу због усхићења не ће сан па очи, рука се сама маша иера и извија прнјатељу љубавну песму! „Јуче смо, Лициније, дуго у *) Певају неизменце девојке и момци.