Delo

428 Д Е Л 0 чуване несмице каже он о ВалериЈу Катону, како се сваке невоље уме ослободити само не н дугова: „Гале, мало час нродаваше кредитор по целом граду Катонов летњиковац код Тускула. Зачудио сам се, како то да јединственп учитељ, велики граматичар, красан песник, ко1’и уме свако питање да реши, не може само дуг да избрише.“ II Једино сачувани стих из друге једне песме сведочи исто : „Где је Орбплнје, који је тако забораван, кад је што прочитао.“ 0 слободоумљу Бибакулову номиње Тацит 0 Цини, том чудо ученом песнику, који је на свом спеву Смирни радио сасвим по Хорацпјевом репепту девет читавих година (спев се одмах морао коментарисати!), говорп се свуда с највећом љубављу и хвалом; што је Цинпно п Катулово ]’е п т. д. Дан се низао за даном. На челу Катулову никад облачка. Бивало је да се и кеса сасвпм испразни, али је то кањда било само за то да се може с оваким хумором извити’песма: „Вечераћеш код мене, Фабуле мој, добро, ако бог да, неколико дана, ако са собом понесеш добру и повећу вечеру, к томе лепоту девојку и впна п солп и доста смеха. Понесеш ли то, милп мој, вечераћеш добро ; јер је кеса твога Катула пуна паучине. Али у замену за вечеру добићеш чисту љубав плп ако је шго још слађе п краснпје, јер ћу ти дати мирис, што су мојој драганп дале Венере и Купидонп, па ћеш, кад га помиришеш, богове молити, да те чпгавог у нос претворе, Фабуле.“ II болест је, изгледа, на исту сврху. Публпје Сеетије (чувенп нар. трибун из 57. год.), познат са рђава и хладна вица, нозва једном Катула на вечеру, дознавши ваља да, да је песник прочитао једну његову беседу иротив Анција. Наскоро за тим пазебе Катул тешко и побегне на своје пољско добро код Тибура да се лечи. Оздравивши он прича да је назебао на хладноћи што је из Сестпјеве књиге долазпла и вееело прича о догађају: „0 добро моје. било тн у Сабинској било код Тпбура, — Јер они, којима није на срцу да чине на жао Катулу, тврде да си код Тибура, а они којима је то на срцу главу дају да је у Сабинској, — било тп у Сабинској било, пре, код Тибура, радб сам био у твом летњиковцу и ту пз груди истерах злп кашаљ, којим ме ни крива ни дужна усрећп трбух, лаком на богату вечеру. Јер, хгевши да будем у Сестија гост, прочитах његову беседу против Анција, пуну жучи н куге. Ту ме ухватн хладна кијавица и стаде чест кашаљ трести, док не нобегох у твоје кридо и док се не опоравпх одмором и копрнвом. Хвала тп по хиљаду пута, што ме ниси за погрешку казнило. Пмолимтејош, ако будем кад злосрећних Сестијевих спнса узео у руке да хладноћа кз њих донесе кијавицу и кашаљ не мени него Сесгију, који ме само онда нозива на вечеру, кад сам прочитао коју његову рђаву књигу.ц јЈ. ру<л... (Свриш1.е се)