Delo

432 Д Е Л 0 ност. Та чистота која ће се сутра створити у порок, нема данас свога родитеља... а Бог зна да ли га је икада и имала! «Она каже да никада није ни имала мајкем... Како му страшно звоњаху те речи: — Сироче, дакле, нико је није волео; доброта, дакле, сваки је газио. А рођена без љубавп без те једине и највише среће, која може да теши и наде да улева... У мисао му дође школовање у Берлину и ражали му се још више. Док је био на универзитету , сваког јутра исиадао је преда њ један дечко, бос и отрцан и нудио му да купи палидрвца. »Ово је сестра тога јадника*, помисли а у душнику га узе нешто стезати. Ово створење је престало бити дете... не зна за ведрину небесну: створ, који је рођен да буде љиљан, коров ће постати. Ићи ће из једног блата у друго и поквареност ће од анђела начинити живинче, које ће носити своју и туђу невољу и равнодушно прљати и свој и туђ живот; постаће ствар без вредности, коју ће сваки ногом турати с једног места на друго , док се са свим не истроши и изгуби У мраку. — Где си до сада била ? Где си служила, кажи ми ? Девојче прибра снагу и искидано исприча просту, досадну, грубу историју. Била је подсвојче код неке баба Јоке у Савамали, где је мирно и добро таворила дане. Али једнога дана умре баба. Кад њу однеше на гробље дође писар са два жандарма, пописаше ствари нешто за кирију, нешто за дугове; она, ни сама нб зна како, нађе се одмах сутра дан на улици. Из суседства је одведоше некакој госпођи Перки удови, рас* пуштеници, шта ли. И тако се склони ту да борави. Али шта је све ту преживела и пронатила ! Најпосле и глад п зима , и батине и дроњци икојекако — све се то дало трпети... Али госпођа Перка баш јутрос узе је с неким рођаком у своју собу и ту... девојче застаде, сувим лицем пређе мрачан облачак и прекиде сво]у причу. — Ужасно ! шану он. — Ја не смем тамо да се вратим. Не могу тамо. Овоме очас изби иред очи ужас, страховита драма у којој је случај бацио ово питомо створење у тако страшну јазбину. Нреко јозика иређе му гадна псовка. У први мах помисли на