Delo

4:64: д е л о да будеш ксд моје куће; чекај ме онде где сте данас биле — а ја ћу се дотле посигурно побринути. — А хоћете ли и ви доћи ? — Доћи ћу.. Биће све добро, немај бриге. Само ме у вече причекај. — Хоћу, рече суво. Та је утеха мало разведри и охрабри. Рече да ће га непрестано чекати, све, док не дође — само да извесно дође. За тим прикупи сзоје прње на себи, увуче се још више у њих и боса нога понова загази у прљави снег. . Пред њом куће и читав лавиринат од улица. Небо прљаво и мрачно, улице пусте и прљаве — свуд празан простор и пустош око ње као и у души што је. Куда да крене ? И пође тако, без циља кроз мирне престоннчке улице, хватајући путањице испод стреја и тражећи сувоту испод капија, где се с времена на време одмарала. Пође да блуди смирена и скрушена неодређеним кроком, очекујући први мрак, да се врати на оно место, где је данас угледала свога избавитеља и да га чека док јој не донесе спас.... Дубока ноћ Пахуљице се лепршају и гоне по мраку. Мирна спокојна ноћ — у даљини жмирају Фен>ери, око којих се види плавичаст магловит дим, а тамо даље мрак, мрак и магла. Код куће је. Вече је провео весело и задовољно у красном друштву. Певало се и наздрављало до миле воље. Жар у пећи још се није заиухорио. Раскомотио се, стао крај ирозора, добује монотоно по стаклету и блене у пусти мрак нред собом. Одједном се трже, као да га неко удари. — Тхнии... Срам да ме буде ! Још мало па ће и јутро да се озари, а он савршено заборавио на данашње обећање и на девојче, које га је, нема сумње, са дрхтавицом, целе вечери, дубоко до у ноћ жудно очекивало... Ни на крај памети да му дође помнсао о напуштену сирочету. — Их... магарац божји ! И ни на крај памети ! Страшно!