Delo

ПОЛАЖАЈНИК 435 И поче да хвата кораке по соби, л>утит на самог себе. Мисао му се заплела у главу и не може да је се откачи ; расплела се као конац и из једне испреда се друга... Путујемо кроз ову таму живота са досадом и равнодушношћу; из те таме избијају по који пут пламичак и светла слика. Шириш руке да домашиш зрачак, да носећи га у души дочекаш видело — а већ си с њим заједно ишчезао у пучину мрака... с пута те скренула друга ствар ; у глави је затрнула светла мисао. Воже мој. стара прича: немар и заборав! Ништа не знамо даље и више ван нашег «јаи; то износи из наше природе на видик оно што не припада човеку... Где ли је сад данашње сироче ? — Где је ? запита гласно. Тамо, где и снежне звездице што из ваздуха на земљу падају — пропала у сивој магли и незнаној помрчини. А и куда би иначе таки невољници ? — Као облак, кад га после пљуска понесе ваздушна струја по безмерној гтросторији, док га са свим не разбије; као лист откинут са гране, кад се пољаном понесе... њих једе непровидна тмина и суровост људска; бачени и осамљени тону у понор живота и испуњавају васиону нечујним вапајем. Људи, каткад мимоходом, осете у души одјек тога уздаха, али га одмах забораве; ни сами Бог не мари да га чује... II страшна слика пропадања тога невинашца, чијој је судбини унеколико и сам крив, пробуди му у души чудне прекоре. Учини му се да кроз тмину назире неку нежну прилику; осећа, да га из неодређене висине погледа нежно око заплавило у сузама; ослушну глас невин и нежан, као кад сетна песма у даљини изумире. — Ах, Боже мој, оте му се с усана људи су свирепи као и судба сама. Изби два сата ноћи. Трже се као да се нечему присети. — Чекај де.... Брзо навуче на себе капут и узбуђен изиђе у ноћ. Свуд мрачно и пусто. Из даљине чује се чудни, непоњатни шумор; по неки пут прасне пушка. „Отишла је” помисли.