Delo

450 Д Е Л 0 Како се Љубомир пренао! Али помоћи нпје било. Он метну дист на своје место, заклопи књигу и, са зебњом у срцу, остави је на месго одакле ју је био узео. Овај пут није смео нп мислити да сам оде код оца, те да му каже шта је учинио п да моли за опроштај. После неколико дана нешто је оцу требала баш она књпга, и он нађе у њој онај пскинути лист. Одмах дозва Љубомира и занита га, да лп зна, ко је откинуо онај лпст. Љубомир признаде без увпјања, опис-а цео случај п замоли оца да му опрости, јер је нехотице учинио штету. Али, то није ништа помогло. Он доби батине псте онаке као онда кад је разбио чашу. II тада је Љубомир дуго п горко плакао. Но, кад је прву кривнцу после тога учинпо, он не само што није отишао сам да је пријави, већ и кад су га запитали није прпзнао. И овај пут је прошао без батина. Од тога доба никада више нпје он нпшта иризнавао. Некп иуг је кривицу са свим одрицао, неки пут ју је бацао на другога. Некад се је „мачка иопела на сто и разбила шол>у,“ некад је „ветар залуипо пролор те оборио лонац с цвећем“ и увек је тако измишљао друго што као узрок. Једном је просуо пуну кашику масне чорбе на свој нови капут. Он га је онда брзо свукао и обесио тамо где је обично стајао, а обукао је други, стари. Сутра-дан, кад је требало да обуче нови капут, дотрчао је к оцу плачући : — Оче, оче, погледај мој капут! Гледај, неко је на њ иросуо маст; гле, колика је мрља!... Јаој, мој капут... мој капут ! — Да ннси тн то сам учинпо ? — иитао га је отац нодозриво. — Ја ?! — одговарао је он чудећп се. Па зар бих ја, оче, бно луд, да сам измастим свој нови капут, који толнко волим ? Не, оче, ја нисам заиста. То је учинио неко за пнаг... II, наравно, за ту своју кривицу ннје био кажњен. На тај начин је увек боље иролазио кад је лагао, тада није бивао бивен; кад је иак истпну говорио, добивао је батине. Његов отац није уоиште триео истину, н Љубомир је стао лагати. То је отац већ боље подносио. Је ли, онда, чудо, ако Љубомпр с временом иостане лажов и варалица ? * Деца су врло неоарезна. То долази отуда, што су деца још неискусна и неиажљива. Дечји разун, сиромашан искуством, још није у стању да иредвиђа све последице од рада ; дечја иажљивост, недовољно развијена, још није у стању да концентрише свест на све иојединости делања. Отуда у деце толике