Delo

Б Е ЈД. Е 1ХХ К Е ДРУШТВА Академија Наука. — Почетком овога месеца отпочео је поново рад у Академији Наука, после двомесечног одмора. До сада је било пет скупова, од којих су три скупа председништва (2., 16., и 23. септембра), један скуп Академије Нриродних наука (2. септембра) и један скуп Друштвених Наука (16. сентембра). На скупу Академије Природних Наука приказао је академик Ј. Жујови1) метереолошке бедешке, које је водио и Академији на откуп понудио Ми.тош Милосављевп!), пензионар, а које су век једном разгледане у овој Академији. Остало се нрц ранијој одлуци да се ова нонуда не може примити. На скупу Акадечије Друштвених Наука: 1. дат је на рвФерат академицима Н. ДучиКу н Љ. Јовановићу поелати за штампу спис кнеза Луја Војнновића „Дубровннк и оеманско царство“; 2. Љ. ЈопановиЈ1 реФерује о спису Јастребовљеву, те излаже и вредност овнх списа — одлучено: да се рукопис примн и да се о том известц са захвалношћу г-1,а II. Јастребов. За препис тих рукописа председннштво је одлучило да се исилати П. Протићу 450 дин. Југославенска Академија. — Иропустили смо нехотице да раније саопштимо рад с једне седнице Југославенске Академије,која је држаца пре распуста овогодншшега — 17. маја — а која има интереса за нас. Ту своју омашку хоћемо да исправимо сада н с тога што сам овај рад, што је био тога дана на дневном реду, нсће још за дуго бити штамнан, чекајући ред штампаша Тога дана била је седница нсторијско-филолошкога разреда и на њој је прочитао дописни члан Академије д-р А. Мусић расправу „Речепнцс еконјукцијама »ако, нека, лии у хрватском језику.* Писац доказује, да су реченицо с иако“ унраво концесивне, а „ако‘ концесивна партикула са значењем „донуштам (= не норичем) да.“ Али нрава им нарак излази на видело само онда, када се радља глаголска доиста врши, и кад је свеза изме!,у подређене и главне реченице адверсативна, н. пр. Ако (= доиуштам да) су га красте наша рале, здраве су му очи обадвије. Н. пј. II, 554. (исп. Јесам ти се јуче уморила, али сам ти ноћас починула. Н. пј. 46.). Шта значи адверсативна свеза пзмеђу једне и друге реченице, могло би се показати овако : Донуштам да су га нашарале, а.г' ми то не смета ннгита, јер здраве су му очи обадве." Ако се пак не зна, врши ли се доиста радња глаголска, која се допушта, и ако свеза нзме1)У подређене ц главне реченнце није адверсативна, него каусална, концесивна реченица с „ако“ постаје хипотетичка, н. пр. Ако (= доиугитим да) с’ може змија поуздати (да доведе кићене сватове), ја ћу датн змију девојку. Н. пј. II, 56.—На но се говори о иитањима с „ако“,о реченнцама с „већ ако“, о реченицама »да ако“ итд. Ове последње реченнце писац лржи за „жел.не* те показује, како хипотетичке реченнце постају „же.вне“. То бива свагда, кад је год омо, чему је казана погодба, говорнику угодно, јер што је кому угодно, то он и жели, ажеле!1н то, ваља да жели оно, што је тому ногодба (= увјет) н. пр. Ако Бог да добиКемо Турке. Н. пј., 1У., 185. Чпстом же.вом ностаје хинотева онда, кад главне реченице н нема , него јој само назначује садржа.ј жељни тон, с којим се хинотетичкареченпца изговара, н. пр. Да ако п менн кад сване! Н. посл. „Да“ је у овакве реченице дошло споља, н то из „жел.них“ реченица са „да.“— Речца је „нека“ по значењу сродна с „ако“, иије ндснгична. У концесивним се реченицама њом изриче онака адверсативна свеза, каку налазимо у примеру нз II пј. II., 554., који је напред наведен, н. пр. А. Ја саи синоћ у вас на конаку био. Б. Нека сн био, пут тс нанио. II. нрип. 164. (=* ако (= допуштам да) си бпо , нека (= гге смета ми нигита) јер те пут нанио.) — Ако је „нека“ у хипотетичкој реченици, ивриче «е њим жел.а или заповед, Н. пр. Нек му Бог да и среће и вдравље! II. пј.1У., ( = ако му Бог да, нека!Л — Речда је „лн* у хипотетичким реченицама н« значе-