Delo

518 Д Е Л 0 обичаји у босанској крајини“), Андре Гавриловића, Вл. Јовановића, В. Крстићз, Ст Бешевића, Р. Одавића и др. Изнеће до 15 табака а стаје Форинту. — Чнст ириход иде Фонду »Српскога Гласа“, да би могао излазити два пута недсљно. Овом књигбм „Српски Магазини ?апочиње своју прву годину Желећи да настави рад преходника свога „Српскога Далматинскога Магазина,“ ми од срда поздрављамо овај почетак са жељом да у скоро добијемо и књигу, о којој ћемо гледати коју више рећи. Препорукама »Српскога Гласа“ и „Заставе“ нридружујемо се и ми. Народна школа. — Месецом септембром почела је овоме листу за учитеље и све пријатеље основне школе друга година. Првп је број ове друге године угледао света у Пожаревду 15. септембра. У њему налазимо на првом месту од сгране уредништва „Читаоцима -- Учитељима“ неколико речи. у којима се казује потреба овога листа. Оно очекује помићи само од учптеља, а нарочито отвора ступце радовима млађих дру!Ова, не би ли се обра овало ново и млађе коло радника. Иза овога су два започета чланка: ,Метод почетне наставе" и „Држава према учитељима“, по том су ови одељци заступ.вени: школска хроника, наше зборисање, књижевност (Овде ириказује Благ. Радојковић учитељ књижицу Милана Р. Милошевића „Природно, практично. јсфтино и просто уређење народних школа и подизање иросветне задруге"), Школске вести (стране). Лист излази два пут месечно , а стаје 4 динара годишње. Уредник му је и издавач Мнх. М. Стевановић, учитељ у Ножаревцу. Нрирода. — Бројем десетим завршио је овај бугарски илустровани лист „за наука, стопанство, лов и риболовство“ трећу годину изласка свога. Као премију добилп су претплатници им „Вт. царството на мравкитћ. Очерки изг живота и нравитћ на мравкитћ“ од Т. Богданова (превод), — На 4-ни, 1 л. и XX стр. са 19 слика у тексту. Последња свеска закаснила је, иначе годнна „Природи“ почиње априлом месецом. „Природа „излази месечно једном, само не јула и августа месеца. Стаје за Србију 6 динара. Уредник јој је Г. К. Хрисгович у Софијн. УМЕТНОСТ Гостовање Михапла Нсаиловића уг Народном Позоришту. — Господин Исаиловић, о чпјем декламаторском вечеру проговорис-мо прошле године на овоме месту, дошао нам је ове године у госге, да нам се прикаже и као глумац. Он није жално труда научити две улоге на српском језику, којн је у гуђини за десетак годнна са свим заборавио. Прво је глумио неснпка Гренгоара у Малој драми Банволовој (27. аигугта). Исаиловићево прнказивање ове^заморне алн пуне еФекта улоге било је врло смннп.ено п топло. Гладно1 а, невољнога и занесенога цесника народног играо је Исаиловић тако вешто и симпатично како се ретко виђало у нашем позоришту. Њему је ова улога боље прцстојала иего и самом Фијану , који је један пут играше код нас. На игри Исаиловићевој опажало се да је он нзишао пз немачке, декламаторске школе, али је баш то добро дошло за највсћу сцену ове улоге •• кад народни песник казује краљу - тиранину своју песму о обешенима. Недовољно познавање српекога језика и нетачан акценат сметали су му при игр 1њу, али не толико да је то кварило утнсак на гледаоце. А то баш показује да је он ваљан глумац. Својом одмереном и симпатичном игром Псаиловић је освојио публику већ у тој малој улози. Још се бо.ље показао Псаиловнћ у великој улози Фрање Мора у Шилеровим Розбојницима. Нроучивши ову улогу из теме.ља и играјући је много пута цред немачком публиком, Исаиловић се, тако рећи, сродио с њом, те нам је приказао правога онога одљуда, који је могао постати само у врелој Фантазији и осећајном срцу младога Фридриха Шилера Било је српских глумаца, којису ову чудну, скроз романтичну улогу глумили, с вољом и с успехом, али је Исаиловић све надмашио. Он ову улогу игра с онаквим финим разумевањем с каквим је играју први немачкн глумци, а тога не може бити на цример код Мнлорада Гавриловића, који је Фрању Мора глумио одмах по одласку Михаила Исаиловића. Не може се знати зашто је Глвриловић играо ту улогу сада, али се видело да он у њој не може пмати успеха после Исаиловића. Гледали смо како се г. Гавриловић мучи с том улогом и готово нпсмо могли познатп тада у њему онога истога глумца, који је пре некога вечера онако лако и лепо ириказао велнку и тешку улогу салонскога јунака Оливија од Жалена у Димовој комедији Демн Монд. Гостовање Михаила Псаиловића подсећа на оно доба у животу нашега иозоришта, кад је на српску позорницу излазио покојни Бачвански, остављајући млџарску нозорннцу. Да лн би добро било увести овако спремнога и стручно школованога-глумца какав је Михаило Исаиловић у нашу трупу, у којој има толико иеупућенога псдмлатка, - нли је бо.ље нуститн Србина-уметника да се изгуби у пространом немачком свету ? Јар се не може помислити да нам и овога вештака може отети загребачко нозорнште, које је присвојило и нодигло толнке наше глумце ? Не би било р],аш> да и па ово помисли управа нашега нозорншта. Г. Исаиловић отишао је у Тропаву, где је ангажован за годину дана. Жслимо да га и до године виднмо у нашем позоришту и У другим улогама. Овога уметника, н ако жнви и ради у страном свету, не смемо заборавити: он је пнак наш човек, наше горе лист. К.