Delo

Б Е Л Е Ш К Е 519 РАЗЛИЧНОСТИ Тијара краља Сајтафарпа. — Велики евронски мусеји надмећу се у ирикупљању споменика античкога живота. Отуда се баснословнп цеке дају за поједине старине, нарочито у доба, када оне бивају ређе, када су већ скоро све нашле места у разним абиркама, јавннм и приватним. Ну још од самога почетк.1 скупљања старих сноменика на до у најновије време поједини окретни и умешни људи вештачким путем умножавали су број старина: појављују се' ФалсиФикати, и то такви ФалсиФикати, који варају и најбоље знаоце археологије. Ради смо да у овој белешци прикажемо један такав врло интересан Фалсификат нонијега датума, како га је изнео минхенски научиик А. Фуртвенглер у свесци за август часописа СозтороИз (стр. 572.-579.). У априлу ове године п.чриски мусеј у Лувру набавио је за четврт милиона динара стари златан накнт, који је нађен у јужној Русији. Врло је занимљиво пратити пут, којнм је грчкч уметност прешла дадеко до у земљу Скита и на ко,м нам излази на сусрет час сјајни сунчани грак најчистијега грчкога стила час наоблачено небо само полугрчке нолуварварске уметности. А баш у ову област долази горњи накит. То је велика „тијара“ или нека врста округлога шлема од злата, врло богато украшена орнаментима и сликама ; уз то иде и богата огрлица и два велика обоца. Ф. је одмах изјавио чиновннку у мусеју, да од свега није ни једно пнрченце право, сем може бити пасте од стаклета и гранати у огрлици, а тако и два мала оксидована комадића од бронзе, утиснута у шлем да би се њиме замазале очи, као да је све било изложено правој оксидацији. Све злато је модерна радња; ни један део ннје антички. ФалсиФикат се, сем самога материјала, још јаче види на уметннчком раду. Целина је једна шарена збрка, скуп позајмљених мотива из најразнијих времена, од петога па до првога столећа пре Христа; уз то долазе и неколико изуметака, илустрација за Хомера, од човека чпји појмови нотичу из модернога позоришта. Ту има мотива, који су грчкој уметности нотпуно непознати. У оиште се и на тијари н на огрлици и обоцима види модеран рад: ФалсиФикатор је могао да изведе чисту правилност Фабричку, али није био у стању уздићи се у внше регионе слободнога грчкога ручнога рада. А утом и јесте главна разлика између античке и модерне уметничке индустрије, што и најбоље имитације старога златног накита досадно и мртво утичу на човека на сунрот оригиналима, јер су онн мали фпни орнаменти изведени суиише корсктно, сувише круто и правилно, без дражн индивидуалног, некорекгног али осећајног рада античког. И нагпис на овом накиту указује на ФалсиФикат. Прем 1 једном познатом писаном споменику из града Олбије, од нрилике у доба Мптридатово (по Момзену) или у трећсм веку пре Хр. (како други узимају), варварски краљ СајтаФарн беше опсео овај град. Да би се ослободио беде с номоћу свога богатог суграђанина Нротогена, даде богате дарове краљу. Овоје употребио Фалсификатор за свој рад и натнис на круни, која већ еама собом даје лажан посао. Св * своје наводе Ф. је оенажио доказима. Уметничке подобности овога ФалсиФИкатора врло су незнатне. Мора се човек чудити, вели Ф., како су се за ове одвратне, ружне Фигуре могли одушевити у Паризу, где влада мреФињено уметничко осећа1ве ? Чини се, да су драж новине и мамац да се има нешто необично били много јачи но уметничко осећање. „Како је могло битл, да један такав чусеј као Лувр буде жртва тако грубе преваре?Публика обично у таким случајима сверепо суди; она тражи непогрешност од својих чиновника. Ко је сам био чиновник у мусеју, учи се да блаже цени. Наметљив* журба продавчева и лена жудња да се не иснусти из руку тако скупоцен добитак за домаћи мусеј могу по неки пут човека з.тслепити.“ Тако вели Ф., и ову је сгвар изнео у јавност (а чекао је до сада да се то учини с друге стране) не да чини прекор заслужним научницима у Лувру, јер ни један мусеј није поштеђен од сличнмх обмана, већ само да би успео, да и ова тијара, као и други ФалсиФнкати, д<>1>е на зтслужено место: у топионнцу. На послетку, у напоменн додаје Ф., да је при зак-ључку рукописа прочитао у ГгапкћгПег 2еНип§-, како је и један рускн научник оназио ФтлсиФикат тијаре, шта више показао и место Фабрике (Оџаков , —у ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Србин — члан института за Међународно Право.— Наш сарадник, д-р Миленко Р. Веснић, изабран је ту скорице у Млецима за дониснога члана Института за Међународно Лраво. То је не само највеће одликовање за нроФесора Ме1,ународнога Права, но је д-р Веснић сад први н једини члан тога одличнога друштвт, не само за Србију и Српство, него и за Угарску, Румунију и Бугарску, па и за Грчку, што је јединн Грк, Сарипуло, атински проФесор, којн је у њему био, умро нре 7—8 година, а другпмГрком није његово место иоиуњено. Овом је избору претходио избор за члана Уре1>ивачког Одбора органа Института, Кеуие Ле БгоН 1гАегпаНопа1 ећ бе 1а Бе§181аНоп сошрагее, који још од 1869. излази у Брислу. — Честптамо срдачно ово ново одликовање д-ру Веснићу. ј Дпмитрије Матов. — 15. септембрт стигао је у Софију тужан глис, да је тога дана преминуо у Дрезди, где је отишао пре три месеца да потражи лека својој бољетици, Дчмитрнје Матов, један од највреднијих и нај-