Delo

ТаУКАП СКАКАВАЦ 65 — Хајде, вели, да идемо у горње винограде, да видимо има ли шарка ! Ђукан је био у тежатном руху, са раздрљеном кошуљом, са двоцијевком о рамену. Тетка ме пусти. Курсуп изведе Лулину и Капурала. Тамбур је ишао за њима. Ђукан ме подиже на саии Лулини, препоручивши ми, да се чврсто држим за крстине од самара, а он узјаха преда ме и Лулина пође касом. Кад изиђосмо из улице, Ђукан рече момку да тјера у сав трк. Здепоња се полегуши и потјера што је бол>е могао. Тамбур је лајући за њим трчао. Ђукан стаде викати : «Аха, боље, боље, магарче на магарцу.® 11а онда ми још једном препоручи да се чврсто држим, те ободе Лулину и она потече тако бијесно, да сам ја одскакао за педаљ. Тако смо трчали докле не остависмо „два магарца* далеко иза нас. Кад пођосмо кораком, он започе: —- Дувај, дувај, пуцуљо ! Два дана нијеси никуд макла! Кад сунце грану стигосмо под горње винограде, који се зелењаху по брдељцима. На највишем врху бјеше црквица «Госпа од Помишљаја”. Гдје и гдје из пударица извијао се дим. По међама било је маслина и пптомих воћака. — То ли је Госпа од Помишљаја, гдје се много привиђа? запитах. — То је, одговори он. Колико захвата црковина, нема тога бркоње који би кадар био преноћити на њој ! Ја сам доста слушао о тој сјеновитој цркви, у којој сваку ноћ сама звона звоне, саме се свијеће запале, њеки тајанствени свештеник служи службу, којој присуствују покојници из околине, што имају да откају смртне гријехове. Одјахасмо. Курсуп поведе животиње узаном и кривудастом путањом, што се пењала кроза сухомеђе. Са пола бријега увратисмо у Ђуканов виноград, који је могао имати до десетак мотика ; бјеше добра црница земља, чокоће чворасто и снажно. Отидосмо пред пударицу, под велики лиснати орах. Курсуп расамари животиње и донесе торбе. Ђукан извади из једне пространу поњаву, коју пружи по трави. Па из ње извади Качићев «Разговор угодни” који баци на поњаву. Из друге торбе извади сомун и сирац и бурагу вина, а мени рече : Дело XI 5