Delo

68 Д Е Л 0 — Ој, ој, одазва се Бубало од њекуд. — А имаш ли тројица ? виче Ђукан. Након дуга застоја, пудар одговори : — А имаћу десетак ! — Пошаљи ми четири, викну Ђукан, а ево ти шаљем бановац (грош). Курсуп узе новац и отрча уз брдо. Ђукан напуни пушку само прахом, погледајући сваки час на небо, на коме се облак раширио. И рече : — А ја, магарац, да заборавим, да је данас Преображење, кад оне увијек учине да се преобрази небо !,.. Да заборавим понијети тројица !... Баш сам гори од Курсуиа! Курсуп дотрча, носећи у капи њешто, што истресе напоњаву. Бјеху четири бијеле гукице. Ђукан се прекрсти, па разви једну бублицу. Бјеху то два комадића свијеће, укрштена и свијена. II он стави у сваку цијев по једну. Ја се тада СЈетих онога, што сам одавно знао. На Тројичин дан, тежаци донесу у цркву свјећица, па их на литургији после Јеванђеља савијају. Ти су пурци намијењени да гађају вјештице, које воде љетне облаке. Вјештице се само боје тројичина пурка; њишта их друго погодити не може. Облак већ бјеше покрио све горње винограде и други крај према њима. Како је црнина летјела над нама, тако се сјенка прељевала преко зеленијех винограда. Ђукан устаде. Свуд по виноградима стајали су људи гологлави, са напереним пушкама иут неба. На један мах загрми над нама. У истп мах зазвони на цркви, грокну грозд пушака и из двадесет тридесет грла диже се урлнкање

Ђукан је нишанио у окрајак облака таком пажњом н изразом, као да баш види некога, па само чека да му се згодно напери нрема цијеви. Најиослије и он опали, и сва се тројица стадосмо дерати из свега мозга. — Ено је !... Ено нх двпје три ! викао је Курсуи ужасно узбуђен , докле је Ђукаи уздрхталнм рукама поново пунно