Delo

ПОГЛЕД НА. РАШКО-ПГИЗРЕНСКУ И СКЕНДЕРИЈСКУ ЕПАРХИЈУ 77 личан и врло бујне ирироде. Живео је раскалашно; женске је волео страсно. „Знаш ли болан, бабо, како смо у твоме двору царевали‘?и пише му једна његова љубазница. По кућама би правио посете обично пазарнога дана, кад су жене саме код куће, а ђетићи на раду. Један пут му за то иодвикне хаџи СтеФан из Призрена; „Свети владико, ја ти забрањујем да одлазиш мојој кући, кад ја нисам код куће.“ Код Турака је оставио најлепшу успомену из младости, јер је искључиво с њима банчио. Ракије је ппо врло много и пио ју је до саме смрти. У кући је трошио врло скромно: „за сваки дан трошки леба гроша 3:4, масло гроша 3, ракиЈа и вино 3:20, свећа гр. 1, каФу и шекер гр. 1, млеко или зејтин гр. 2, зарзовати гр. 1 — гр. 15'24‘ћ Резиденција му је била Призрен, али се ретко у њој задржавао, него је неирестано нутовао од места до места и брижљиво нрикупљао „своју годину.* Обично бп једно место напуштао, кад би грађане завадио !.. Умро је врло бедно. Докје год лежао на самртничкој постељи, ппје скидао очи са једнога сандучета, у коме је било неколзко стогина лира! .. Народ је одао пошту његов,у чпну, и сахранио га у цркви св. Ђорђа у Прпзрену. III Од 1830.-1854. године биле су врло честе промене на нрестолу рашко-призренске и скендеријске епархије. За ове не пуне 24 године изменило се 6 владика Ни о једном од ових владика немамо ништа добро да кажемо. Пз свега онога, што се о њима зна, може се закључити: грчке владике рашко-призренске и скендеријске епархије од 1830.—1854. оличавале су у себн све врсте људске поквареностп. Биле су : развратници блудницп, пијанице, незналице, тирани и т. д. Српски нравославни народ и његова црква јако су били унижени. Има доста примера да су сами мусломани заштићавали српску цркву од злоупотреба грчких владика!... Оне су биле сраман жнг на телу светога православља. Безакоњима грчких владика највише су стајали на пут поједини самостални господари покрајина или нојединих места. Политпчки поглавари, п акс су сматрали Србе као „невернике“, ипак их је српека крв вукла, да заштићавају своје племе од бездушних грчких владика. Зато су се често и мењали митрополити на престолу рашко призренске и скендеријске епархпје. Мптрополит Мелетије заузео је столицу рашко-призренске и скендеријске епархије марта месеца 1854. године и управљао њоме до 27. августа 1895. године. То је врло замашан иростор времена; за толдко се времена могло много што-шта учинити. Митрополит Мелетпје је врло вешто свој први корак употребио. Појединп полптички поглавари нису му више сметали, јер је већ тада била пзведена потпуна централизација у турскоме царству — све је завпспло од Стамбола. — Мелетпје је имао две чпњенице, о којима је морао водитн рачуна, а то је : царска власт и српски православни на-