Delo

ОДАБРЛНЕ ПРИЧЕ АДФРЕДА ХЕДЕСТЈЕРНЕ 89 видети, да су те предрасуде и то мрачњаштво били баш све оно, што је он, стари часни капетан, целог свог живота волео, као нешто највише и најбол>е штовао и ценио и тако би, те се млади кандидат пуне три године није видео у родитељском дому. Али ту првб пред Божић писала је мама: «Дођи дома, Густаве ! Тата баш почиље да стари а и ја сама нисам више тако јака као пре. Драго дете, нећеш ваљда да твоји стари родитељи премину, а да те још једном не притисну на своје срце ? Је л’ дд ћеш доћи и бићеш љубазан и благ спрам својег старог тате ? И тако је дакле путовао кући на бадње вече. На „великим степеницама“ стајао је капетан Бјерк, чврст и утегнут као онда, кад се на маневарском пољу растављао са својом драгом четом. Али му дрхтали и срце и глас — баш као и онда — кад је, раширивши руке, рекао : «Добро дошао, Густаве ! Нек да Бог, да би се добро осећао коју недељу код својих старих родитеља ! Мој младићу, давно је било, кад си последњи пут јео код куће чесницу!" Мама не рече ништа, али преко многих бора и неравнина на њену старом лицу прелете као светло море чежњиве, жалостивне љубави, кад притиште сина на груди. Дан прође брзо. Не помену се ни речца о оном, што је било између младића и старца. Једино љубав спрам сина сијала је, куд год се обрне — испод очевих белих, густих обрва, из матирина блага осмејка; па и саме старе слуге трептаху од радости што је сада ту господин кандидат и што ће пити с њима у друштву као пре много година. А кад изиде иа двор да види како врапци благују на својем сноповљу, зазвекета стари Катон својим ланцем, скочи на њ и показа својим пријатељским сквицањем да се врло добро сећа Густава, који пре није заборављао да поглади свог старог пријатеља. кад год прође поред његове кућице. Тад изађе и мама и мете му руку на раме : — Густаве, немој сматрати своју маму за детињасту, али бих радо запалила јелку као пре, кад ти још.. .. беше мали. Ено је већ спремљене у вајату. Реци, Густаве, да хоћеш јелку као пре.