Delo

102 Д Е Л 0 чашицу и, сам огледајући све врсте мезета, нуђаше госту час једно, час друго. Препоручујем ајвар... одличан је ! — говораше, вадећи себи пун тањир крупног ајвара и посипљући га црним луком.

у нас у Петрограду, у Милутиновим продавницама, свакојако је бол>и но у вас на Волзи ! — продужаваше Чирков, једући ајвар с очитом насладом. — Е, дајте сада, Аксјушо ! — нареди он гиздавој Аксјуши, која чекаше на вратима. — Молим Вас, седите! — весело рече он, показујући госту руком на столицу. И, спустивши се на храстову, с изрезаним, леђима столицу, Чирков полако разви салвету, задену је за оковратник од кошуње, опрезно примаче к себи врео тањир и узе некако усредсређен, озбиљан изглед, чисто као да се спрема не просто да доручкује, већ да врши култ «чревоугодија\ На Аксјушу се није чекало, она журно унесе зделу с металним поклопцем. Месождерски огањ заблиста у малим, грахорастим очима Чирковљевим, кад сагледа обарену, лепо гарнирарану пастрмку, од које се пушила мирисна пара, и он чак учини нохотичан покрет устима, повлачећи носом укусни задах соса од печурака. Журно понудивши Стрепегова, да узме први, Чирков наслага себи на тањир рибе и поливши је соком од соје, ноче јести, по мало пљештући уснама, укусно и правилно, и обретко се обраћајући Сгрепетову с испрекиданим, кратким питањима. — А што Ви не пијете вино? Пијте бело вино! — готово заповеди он, опазивши да се Стрепетов маша за боцу с црним вином. Младић се стаде мучити, не знајући у коју чашу да налије, те му сам Чирков уточи у зелену чашу, по други пут напунивши за тим и своју. — Добро вино ! — као за себе рече он, у малим гутл>ајима спуштајући у грло златасту течност с гурманском насладом. Носло рибе Аксјуша донесе сочан ростбиФ који се пушио. Чирков јођаше крвави ростбиФ с пре^ашњим апетитом, заливајући га нерасхлађеним њубичастим бургонцем из мале винске