Delo

први корацц 103 чашице, коју је сваки час пунио, не на.швајући, по обичају оваких .Бубите.Ба, до врха. Боца се брзо празннла. ((Чревоугодник!4 — крсти Чиркова младпћ у себи, погледајући на, ожив.Бено, мало поруменело лице домаћиново, на његове масленим сјајем превучене, суженеочи. Нештоживотињско, грубочулно било је сада у овом округлом, подадулом, пуном лицу. Да није трбуха ради и он свесно готов радити оно што је «бескорисно и бесмислено?* — питаше Стрепетов, трудећи се да себи растумачи овог чудноватог човека, који у њему изазва најразноврснија осећања. И та чила, згодна, гиздаво обучена Аксјуша, која се понашала много слободније но што доликује обичној собарици, и тај тон њубазне својт.бивости што напомиње на нешто интимно, којим је Чирков говорио с њом, — све се учини сада мало чудновато и сумњиво нашем младом паланчанину. — А сада комадић рокФОра! — понуди Чирков. Али Стрепетов, будући да никада није јео тога сира и унлашивши се од његова изгледа, одби понуду. — Штета . . . штета ! — рече Чирков не без сажаљења према ((Варварииу,” који још не разуме пикантне сласти рокФорове. — То је изврстан сир! — додаде Чирков, одсецајући комад. Он затим скиде са себе салвету, мало се као одмаче од стола, уздахнувшп са задовоњним изгледом човека који се јелом насладио, и запали цигару. Аксјуша међу тим, успремивши”по столу, донесе две мале шо.Бице каФе и стакленце с коњаком. — Ово је добро за сваривање! — напомену Чирков, наливајући себи мајушну чашицу Бпе сћатра^пе у шоњу. — Светујем.... Али Стрепетов се и тога одрече. — Е, сад причајте, кога имате у Петрограду ?... Чини ми се да су сродници Вашега покојног оца овде ? — Само једна дања тетка... Варницка.... — Варницка ? Удовица познатог богаташа Варницког ? — Јест, она. — Па ова Вам може бити веома корисна, та Ваша тетица. Она има великих познанстава и веза. Уз то је Ваша тетица врло лепа жена. ✓