Delo

142 Д Е Л 0 На братову гробу приноси нодземним боговпма, по обичају предака, жртву и тужно, срце парајућп, лелече за братом, којимује сад пмао да буде једина утеха, једнно прибежиште: „Прошавшн кроз многе народе, пренловнвши многа мора долазнм на несрећан тн, брате, гроб. да те последњнм дарујем даром. даром којим се мртвп даруЈу, п да ословим гзаман немн пеиео, кад мн те је већ самог несрећа отргла, хај, јаднп брате, уграбљени ми тако нечасно. — Нећ те нпкада не ћу ја чутп, где иричаш о својнм дожнвљајпма, ннкада те внше, б}>ате од живота мплијн впдетн нећу. Али ћу те увек зацело волети, увек ћу туговапке певаги због твоје смрти... — А сад ирими ове тужне даре, но старом обпчају нашпх иредака, нокапане многим сузама братским и за навек мн, брате, збогсм остај.“ Најзад је код куће, на убавој Сирмијони; срце се препунило миљем Катул је у ексгази: „Сирмијоно, окашце међу полуосгрвпма п острвима, шго нх год оба Непгуна') носс у бистрим језерима и на нространом мору, како те радосно, како весело походим. једва сам себи верујући.да сам Тинију2) и битннска иол.а осгавио н да те вндпм здраву п чптаву. 0 шга јелепше, но кад се човек огресе брига, кад се с главе свалп терет п кад уморан од пута по туђини дома дођемо н у жељену се иостељу бацимо. Здраво да си. Сирмијоно. и радуј се госиодару; радујте се и ви, језерни вали; смеј се све шго се у кућп смејати може.“ На дому проведе он неко време мирно и задовољно, махом у ужнвању ириродних лепота, којима је Гарда тако обнлата, и у чптању и имитовању александријскпх несама. На нољу ове ниучне поезије био се он ве!| два нут окушао п то оба пута, кад се оно по смрти братовљевој бавио у Керонп. Тада је био иревео Казимахову иесму Береничина витица и спсвао дивну елегију Манију Алију с великом александријском дигреспјом Леодамнја и Протезилај. Али најлепша ствар ове у то доба много чувене врсте песнпштва пашће јамачно у ову иериоду. То је Еииталамијс — свадбена несма — Пелеја и Тетиде, читав еи од 408 етихова, савршена стила, дпвних слпчица нз нрнроде и нначе необпчно леиих места (тужење Аријаднино на острву Дији,~оиис баханткпња). Иеобичну милост ужива у Муза иесник. који нма стихова као гнасмеши се кућа тим милим мприсом помидована“з) п оваких описа природе; , Као што зеФир, кад се зора под прагом несталног сунца рађа, јуларњим духањем тихо море узнемиравајући диже обле вале, који се најп|»е терани благим дахом лагано у наиред крећу, а носле што ветар *)*) Нсток и Запад. *) Тинији су живиди ссв. од Битиније. ј) Не могу а да не понопим овде, да нЈревод Катулових песама није ни 1-отог1)а4ски сгммак н.ихон.