Delo

328 Д е л о шљ.ење Ои1)018 не губи од својс вредности. Такав случај био бн само случај, био би дакле изузетак своје расе, док по свнма приликама, лубања са Јаве нс спада у тавве изузетке. Ако се нма још на уму то: да је ова раса живела у плеистоцсном добу, не треба ни мадо да нас изненађује то, шго је овај једини представник те расе несавршенији од садашњчх људских раса. Мапоиугјег држн да мишљење немачко, по коме је бутњача човечја а да лубања и зубн више личе на мајмунске, ипак не изводи ово питање на чистАну н наводи: БиђоГз ипак може бити задовољан са овако разноврсним судом о своме проналаску, јер, док су у Нсмачкој мишљења да његов РИћеГсаШћгориб не може Оити човек, дотле оиет у Енглеско) држе: да не може бити мајмун. Међу ове разлоге намеће се и трећи, по мишљењу Мапоиупег-а, најзгоднији да је РНћесапЉгориз прелазна врста. У оваквом стању иитање је Дошло и пред интернационални зоолошки конгрес, држап сеитембра 1895. г. у Ееу&е. На том конгресу норед осталих зоолога били су п : IV. Е- Тигпег из Лондона, А. МИпе ЕАтгЛз, Регпег и ЕИћо1 из Париза. На овом конгресу изложио је своје фосиле Бићо18 суду стручњака. И ако непосредним проматрањем ових фоснла није Нићо18 добио одлучну потврду свом мишљењу, ипак се дискусија о томе може сматрати као корак у напред. Но извешћима, што их је Мапоиупег добио од БићоГв, од проФ. Ко11таппа, а И но саопшгењу, које је М. Еб^агбз по овоме изнео у париској академији наука, издази : да је ово питање на поменутом конгресу решено у овом смислу: ради окончања самог пигања потребно је предузети још детаљнија испитивања. Ун> сћо\у, који се није хтсо категорички изразнти, напоменуо је неколнке питекоидне карактере лубањине и бутњачине; нарочито му је изгледала карактеристичпа бутњача с тога што је доста права, те га подсећа на бутњачу гибоиову, пу у исто време примећује : како по испитивањима, вршеним у натолошко-анатомским збиркама у Берлину, има костију што ономињу на ову бутњачу са Јаве. 1)ићо18 није овде клонуо, но је иошао даље; своје фосплс носио је у: Брпсел, Париз, Дублин, Единбург, Лондон, Берлин и Јену, и свуда их пзлагао носматрањима стручњака верујући, да ће ти фосили најбоље гонорити у нрилог његову мишљењу. Фосилизација овог комађа дотерала је много даље но штоје до сад био случај н са најстаријим Фосилнма људским. Бутњача коју је нашао 1)ићо18 тежи 1 килограм, док бутњаче преисторијских раса исте величипе не нрелазе тежину од 350 гр. II овај Факат, како вели Мапоиупег, јссте аргуменат од значаја, тс питање чини колико интересаптнијим толико и иитањем, о комс треба озбиљннјег рачуна водити. Мес.оца октобра Мапоиупег је вршио накнадна проматрања на БпћоЈзвљевнм Фосилима са Јаве. Код бутњаче је нарочиту пажњу Мапоиупег обрагио на ону особину коју 1)ићо18 нарочнго наглашује, а она се састоји у томе: што ова кост у оном делу гдс јс колено, на 4 см. внше од горње границе конднла,