Delo

НАУЧНА ХРОНККА 829 нма скоро цидиндричан облик. У овом нивоу јс трансФерзални пречннк обично много већи од онога што води од предње стране задњој. Код бутњаче са Јаве ови су пречници скоро једнакн. Крајњи ресултат његовог проматрања је у томе: да је ова бутњача кост нског двоношца н, ако пије патолошки развијена кост, онда мора припадати нској нарочнтој врсти, што но би била пи човек нн гибон. Тако јс исто Мапоиупег бршкљнво посматрао и лубању; своја проматрања почсо је па основу података из спнса Бићо18, н после дужсг, нажљивог рада склонио је један нацрт, који би најприближннје одговарао стварности. По његовом испитивању лубања се не можс изједначити пи са мајмунском ни са човечјом, по би највише одговарала лубањи младих мајмуна, јер овс више личе на човечје нсго ли лубање у одраслих мајмуна, пошто се ове са старошћу све внше дсФормишу и све сс вншс удаљују од сличпости са лубањама људским. Пз овога даклс излази: да је лубања РНћесапНи-ориз-а у одраслом добу онаква каква је у антропоидних мајмуна док су млади, а та особина онст чинн, како посматрач мисли, да се овај представник нс може смаграти пи као мајмун ни као човек, пего да би му најприродније место било између њих. Мапоиупег мисли: да иоставка, коју је изнео Бпћо!«, лма јаког ослопца. За овом хииотезом трансФормисте одмах стављају п другу: да ли јс ово непосредни прстеча човечанства или само једног огранка човечје расе? Мапоиупег мисли да претпоставка, која би гласила: да је ово пеки од претходника човечјих, пе би долазила у судар са здравим разумом, него би само иосведочила иравило, које вели: Ха1ига поп ЈасН; заРиз. Ако бисмо — вели даље — гледали у РИћесап1ћгори8-а све оне карактере. који су мајмунски, ми бисмо могли видети његову е.шчност са мајмунима; посматрамо лн оне особине, које су сличне са човечјим, опазићемо да се н овој страни приближује. Настуна питање: за коју врсту антропоидну треба везати овог представникника. ако хоћете, нретече човечје врсте? Вићо18 мислн да је најпрпроднија опа претиоставка, која би везивала његов постанак за род Ну1оћа1ез (Гнбоп), јер овај род антропоидни има највише сличности са човеком у анатомском склопу, па је и његов скоро вертикални положај могао дати најбољу основу за доцнију трансФормацију. Мапоиупег наводи: да је ирелаз из четвороножпог хода у двоножни морао биги тако рећи пмперативног карактера, и да није дошао ноступним прилагођивањем. Но једној нретпоставци узрок овом прелазу је морао бити V наглом уннштењу шума, чему су па Јави моглп битн узрок п чести вулкански иотреси: кад је наступио тај случај, да је шуме у некој околини нестало, опда су н антропоидп што су могли теже н усправно нћи наморани били нрнлагођнвати се сталном двоножном ходу. 11о нретпоставци, која је овде о носгању овог нредставника истакнута, пзлази, да је РћћесапИп-ориз. као врста јаке грађе н развпјене лубање. морао доминирати над свнма дотадањим врстама животпњским, и да као Дкло XII 22