Delo

342 Д Е Л 0 саопштен начелпику као кандндат. ипак пнсар Сек\лић., користећп се пекиним задовољством, да завирује у начелнпкове Фијоке, хита, да се газда .Геврему преиоручи као пријатељ, који ће му израдити посланичко место. А побуда том великом пријатељству и наклоности јесте ћерка газда Јевремова, у које кажу добру прћију. Даница је девојка доора, али по упутсгвима своје грешне матере хоће да намешта уста пред огледалом, хоће да се нађе код прозора, кад пролазе чиновници, па, Бога мн, већ пе гине н по неко љубавно иисмо. Мати њена г-ђа Павка, чије се пме већ сматра као шаљива досетка пншчева, у намерн да уда своју ћерку, навела је свога мужа, да пзда собу самцу, младом адвокату Ивковпћу. Г. Ивковић је нз нротпвничког полмтичког табора, п он поравна своје политичке прн. јатеље, несложнс у избору кандпдата, баш тпме, што га истаче странка за свога кандидата тек у дванаеетом часу, т. ј. онда кад су Секулпћ и газда Јеврем већ развилм акцију н кад је газда Јеврем дочекивао и дспутацнју од ,цвета грађанства“ и пред њом осоколио својим „словом.* Кад је чуо газда Јеврем ко је протнвничкн кандидат, одмах му, по наговору Секулићеву, огказа стан, огказа иисмено јер усмено иије могао, по доброги срца свог. Ивковићу се требало селити баш на сам дан избора. Дотле је Секулпћ. носле неколико огледа, испросио руку госпођице Данице. Међутпм ви сте приметилн да дсвојка спмпатише Пвковпћу п она је због тога нерадо п пристала на родитељскп избор и то гек онда, кад. се нашла увређена на Ивковића, који не хтеде да чује њене исповестн, пего јој цпнички саветова, да послуша своје родитеље. Ивковнћ иак, кад је дознао да .је Даннца испрошена, одједаред се сети, да он ту девојку збиља волн, и признајући то иред свима, он у омиљеној моралној предици осуђује матер, што ју је рђаво васпитала н Секулнћа, којн се користио наивношћу газда Јеврсма. Ј1 баш тада, после свршепог избора, стиже весео народ. да иоздравн иовог посланнка. Згода за шалу: једна кућа а два капдидата, и сад се не зна. кога ћс поздравиги. То јест, Ивковнћ поуздано зна, а знате и вн, јер се кроз врага шмугну онај попић, као оно и пре тога и сгпште руку Ивковићу, а улетеше н стискоше му руку и још две личности, за које бнсте, судећн по нзгледу рекли, нзразом полнцијског гласннка, да су сумњиве. Али не зна за све то грешнн и збуњени газда .Геврем, већ стаде на прозор, да саслуша поздравну реч из народа. П тек онда кад ои отиоче у отпо.здрав да муца, досети се раздрагапн народ, да он није посланик и у.зо да .интонпра* умилно „уа!“ Тада сс смилова великодушни Пвковић п расвестп га нз заноса, а газда Јеврем опет у јарости најурп .зста* Секулнћа н благословнв везу младснаца Данице и Душапа, узс к.т.уч да отвори наново дућан, који .је за време нзборне борбе морао иретрнети паснву. У самом комаду нема онакве нриродно жпве радње, каква се у драмн тражи, те с тога је цео ток њен снор и због неразрађепости монотон. Она је где где само оживљена епизодннм сценама, које изводи протагониста газда Јеврем н трапави грациозо (ако се сме тако рећп),