Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 1;> слуга његов, Младен. С друго ј(> стране онет умртвљава досадна нарада плитког моралисања адвоката Ивковнћа и она добија огужан тон у простачким подвалама н монолознма писара Секулића. Ннје ли н. нр. досадиа она нарада, кад Пвковић госпођицп, илнбаш и просто речепо, палапачкој девојци креше у очп, како јој не вал.а то и то, п како је он поправља н види успех н своју ласлугу у том. Таквнм се тоном свакојако са жепском не говори и не намећу мисли тако непосредно, кроз сув, проФесионалан тон једпог тутора, чнје је ираво наш глумац чак и гиме показао, што под капом (он, модеран адвокат) улази у собу н тако са дамом разговара. Илп зар нпје отужна Секулнћева прича о невином задовољству завирнвања у Фијоку новерљнвнх аката (виц, којн се овде чак и понавља) нли оно старо цитирање нри прелажењу из партије у партију: пошто сам се уверио.,. алп већ знате даље. На опда онр неирестано заклањање за име начелннково, које је, удружено са честим руковањем, постало необично досадно. У осгалом ова би улога, каква је да је, зар п могла проћн да је бар правплно схваћена. Јер место игре једног службепог пренредсљака, који је са у.шце улетео у чиновнике да разннм ујдурмама, хладно н ирисебно, обезбеђује себи угодност жнвота, прометнута је игра чапкуна калФпце, који се подмнгује и гладн браду, кад на вашару потурп сељаку рђаву робу за добре новце. Сиромашно пзвођење радње у комаду види се н прн самој иовршној апалнзи драмског тока. На првом месту требало је известп јаче изборну акцнју која би имала своје главно поље рада у заједничком дому полнтпчких нротнвника. као месту веома згодном за сам заплет шаљиве нгре. Овако заплета готово нема и шала иредставља поједине оделите сцене, које пнсу вепгго уткане једна у другу. А да се видп како се по боље радн, ја сам слободан да нзбегнем оно „према српскпм приликама“ п да вас подсетим на познату Фрајтагову драму Новинаре. Ви се сећате оннх изборних акцнја нротив кандндата ироФесора ОлдендорФа п пуковника Берга. Сећате се даље да ОлдендорФ волII ћерку Бсргову; два случаја, којп нх и одбијају н прнвлаче. Таман слично као и Народом Посланику. Само је разлика у томе, што се у Новинарима збиља види жнвот, како тече па позорницн п иредставља драмску радњу оличену у нартијској протнвностн. У Народном иосланику пак чујемо у нричама да се нешто радн, а од рада видимо само то, да један кандпдаг газда Јеврем, некаваљерскп проси глас за себе од Пвковића, а овај му га опет великодушпо даје, проираћајући то н овом приликом моралном нарадом. Сав други рад нсма везе са питањем о народном посланпку и иде па давање савета Пвковићевих г-ђпцц Даницн, на брнгу г-ђе Павке шта се по чаршији радп, на псповедне монологе Сскулнћеве п на... п на препрочнтавање новина. У анализн новинарских састава шаљиво се изиоси неразумевање странпх речн, које не улазс у састав зиања газда Јеврема, а у коментарнма ме-