Delo

ПОЗОГИШНИ ПРЕГЛЕД 345 енремање беседе стварају сцену са нечим верннм и комнчним. Само губи од е.Фокта оно често понављање са звонцем и употребом прошле досетке. Кад се има ово место на уму, онда се може одобрнти жеља, да су и друга места марљивије обрађена. Да се н. пр. и овде утро пут, којим Ке природније и симиатичннје ићи здружење политичких противника, те да се Ивковић, који би но пишчевој замисли требао бити узвншеи карактер, пе смеје онако ружно малеру Нрокнћеву, до кога га је и сам у неколико довео. На послетку, и оно је врло ружно, што тај Прокић, који хоће да се представи н као поштен и частан, једпно залуђеп жељом да буде посланик, он, који је толико срамежљив да не може у очи стан да откаже, наједаред има толико дрскости, да онако ружно шеретски нуди руку своје кћерп Ивковићу, који неигго „осећа“ за њу! У Народном. Посланину, као шаљивој игри, има довољно досетке и шале, само је жеља да тс шале не буду намерно надевене у ситуације, него да из њих истичу спонтано. Ииак ће оне и овакве бити јаче од недовољне рутине и слабе спреме г. писца као драматичара, да створе своју публику. Зарад те публике и зарад искрене жеље да нам г. писац у бољем и уметнпчком облпку ионудн своје шале и досетке, ја сам зато, да овај комад и даље остане у нашем позоришном репертоару! Народног Посланика нграо је г. Илија Станојевик. Одиграо га је тако прнродно н депо, да је унео много живота у комад. Г-ђа МплојсвиИка (Даннца) и г-ђа ЈовановиКка (Павка) биле су у своме жанру и одиграле су на потиуно задовољство. Г. г. М. ПетровиК (Секулић) н Д. ПетровиЛ (Ивковић) нису бнли V студији својих улога. Г. ТодоровиА, (Младен), ирнзнат комичар, начниио је сптну улогу веома лепом и комичном. Доцније је у другој подели, узео улогу Народног Посланина г. Ђ. РајковиК. Он јс, пстичући свој познати жанр, од пометеног трговца створно нску врсту пзвешталог, старинског чиновничког прпмерка. Ова нзмсна дошла је због познатог жалосног Факта, нгго су нашу позорпицу напустпли неколицина бољих глумачкнх снага (ја се плашим да нх па број кажем). 11 сад збиља услед немиле ове појаве наше Народно Позориште, наше једипо ираво иозориште, ироводи врло незгодне дапе. У сјају високих салона крећу сс почетници у великим улогама, невнчни лаким покретима п отмсном понашању. Впдитс сељаке у грофовскнм тнтулама, како ружно сагибају своја крута леђа; впдпте младе људе без доброг тона, како су набацалн шешире на главе п како су неспретно услужпн дамама својнм. Виднтс ритере п во.јиике, докторе и научиике, спахнје п богаташе. војводе п мплорде, како се преилећу нреко сабаља, како се муче са цилпндерима, како им сметају руке п клецају иоге п како невешто употребљују сзоје необрађене, незвучне гласове. Дело XIII 23