Delo

Д Е Л 0 346 II како одудара онда од таквога друштва веднчанствена, слободна и вешта нгра г-ђице Нигринове у неупоредном извођењу Госиође с Камелијама: како је незгодна друштвена сарадња јакој, лепој и топлој представи г. ГавриловиКа у улози Д' Авендана. Узалуд се труде да.ве, достојанствена г-ђица ЦоповиКева ц симпатичне представнице наивних улога: г-ђе МилојевиКка и ГавриловиКка; узалуд нас весели својим пријатннм грлом и милом појавом љубазна г-ђа ТодосиКка. Они свн нису још довољни да даду живота, оног иуног, целог живота, што треба да испуни представу и да је унесе у уобразиљу.1) Бор. П. 1) Народном Позоришту пије на одмет ни један од његових добрпх чланова. Нека бн Уирава Нар. Позоришта имала то вазда на уму нри решаван.у мучних питања, која еу искрсла овога иоследљега месеца. Нека бн, у исто време и „внша власт“ (и то и она што је надлсхна и друге ненадлежне које су мислиле да им вал.а умешати нрсте у позоришне послове) познала једном, ма н у дванаестом часу, да бн били недостојни распирпвати ватру, што се упалила овим глумачкнм питањем, нравећн од тога питања •оруђе за нолитнчке експерименте и интриге. Г.Г. глумцима, којн су неносредан предмет овога спора, препоручујемо тако топло од свег срца, да не забораве ону лепу српску нословицу: Биле се јетрве преко свекрве.. . Она би им могла, држимо, поелужнти као кл.уч ири решаваљу загонетке, откуда да се са извесне стране покаже сад толики ингерсси и толика заузимаља за 1вихову ствар. Ур.