Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА I) г. М. б е п о а. Рп1о& га ћгуа1бки ^ео^гаГбки 1епшпо1о$ји. „Кабкаупг Ујебп1к, “ кпј. IV. св 1., с. 47 — 61. г. 1895. Б. Ргапјб. ди рп1о§а п ^ео^гаГбки 1епшпо1о$ји Газк Уј. кпј. IV, св. 3. 1 4., с. 282 — 288. г. 1896. Уреднпштво „Уаз1аупо°; Ујезтка- похстакло је хрватеке наставнике на рад о паучној терминологији, за средње школе; тим поводом су штампана и два горња чланка о географско/ терминологији. У нрвомеје изнео Бг. Шеноа „поппс геограФских имена“ (управо само оних, која су н географскн термини) са 156 секција аустриске специјалне карге, које обухватају Хрватску, Славонију, Срем. Далмацију, Боспу с Херцеговипом Истру и т. д. Метода овога рада је чнсто етатнстичка: исипсана су и по азбучном реду поређана нмена номенутих особина. У заградама су често (не свуда где је било потребпо) додана врло кратка објашњења појединнх термина; та тумачења су изведена пз специјалне карте. У другоме чланку, од Д. Франића, иобројанн су неки термиии из специјалпе карте, којп су у првом превиђепи; иекнма су дата друга значења, противна тумачењу Бг, Шеное, и на послетку претресена .је геограФска терминологија у Манојловнћеву (УмлауФтову) земљопису, књизи, у чијем се првом пздању (ово друго ннсам видео) у погледу геограФске терминологнје пошло правим нутем. Иозиву уредништва одазвала су се, дакле, двојица п иначе вредних проФесора, од којих је Д. ФраниК с успехом радио на пеколикпм интањима средњошколске геограФске књижевности. 11 због њпх п због потоњих радова вреди утврднти потребе наше геограФске термпнологнје п нзнети праве методе, по којима бп се оне могле подмнрити. Потребе за геограФском терминологијом двојаке су н стоје на два разна ступња: средњошколске н потребе за финнјом, дета.Ђннјом терминологијом, која ј(> изван ирвога к]»уга. Према данашњем стању геограФске термпиологије у српско-хрватској књнжсвности ва.ва нри раслрављању једних нлн другнх употребити п разлпчне методе.