Delo

348 Д Е Л 0 Ја мислим да за потребе средњошколске геограФске терминологије ПМа у српско-хрватској књижевности у главноме довољно грађе, и да је г.јавни задатак геограФа у овој врсти посла: претрестн (у колико то није учињено) критички. поређивањем добрих геограФСких писаца, многобројне географске термине наше књижевности. 'Го је сада у толико лакше извршити што има много добрих термина који су утврђени и прешли у општу својину. Оно што нреко тога остаје био бп главни задатак рада на школској терминологији; то је утврђпвање иравог значења оних термипа којнма сејош дају разна значења, и одабирање најбољих међу сипониннма. После таквог посла видело би се како је врло мали број средњошколских геограФских предмета за које немамо поузданих народних термина. А до овнх нових термина дошло бп се методама рада којима се уопште долазн до научае терминологије. Довде онај којн се бави средњошколском геограФском терминологијом има своје самосталне, литерарне методе; одавде је тек принуђен радити по методама којима се долазн до новог материјала. Према томе изношење нове сирове грађе, п ако није без користп н за средњошколску геограФску терминологију, нпје оно члме се она утврђује и на чему је сада најпотребније раднти. II зато мислим да је метода, коју .је 1)г. Шеноа употребио ирационална п да се његовим послом пепосредно пе расправља иитање о средњошколској геограФској терминологији. Изгледа да би она могла бити у толико ирилог термииологпји ове врсте, шго би се можда дала употребити у случајсвима где немамо поузданих народних термина пли где је значење термина сумњпво. Али та статистичка метода, нспнснвање нмена са сиецпјалних карата. није нзвор нрвс врсте за геограФску терминологију. Мало ниже ћу поменути методе којима се добива грађа за њу, п, како ја мислим, ова, статистнка, долази по вредности н иоузданости на треће месго. Нарочито она ннје згодна за расправљање поменутнх тежих случајева геограФСке термпнологнје (у којима ће од ње и њеног матерпјала затражити помоћ средњошколска терминологија); остаје да се унотреби само као метода интерполадије онда кад се остале не могну употребитн. За нове н сумњиве случајеве, који бн се моглн јавити у средњошколској геограФској терминологији, иајбоље је тражитн згодне термине у народу, нриликом путовања: тако ће се најбоље видегп зашто су везани пли каква им значења греба дати. Док се нс нзнађу н не претресу термини, којпх већ пма у литературп. не може се потпуно утврдити средњошколска геограФСка термпнологнја. 0 томе даје доказа н чланак Франнћев, чнје ћемо резултате доцннје поменути. Има два три термина Маиојловићева, која би он хтео замсиити подеснијим (н збиља су бољи), али ми пмамо место њих утврђене старије, ако не боље, поуздано нсто тако добре. Овакав делимнчан рад у исто је време н самовољан. Сваки ко.ји нма V глави неколнко добрих термина мнсли да баш њима треба истпскивптп старе рђаве па које нанђе не гледајући па то, што за нсге појмове већ има у књижевности ваљаиих термпна. На послотку, у геограФији нма н традицноналних термипа, који