Delo

КРИТИКА И }>ИР».1 ИОГРЛФНЈА 840 догички, ако им се гдеда еамо на основно значење, збуњују; али им треба прнзнати промењено значење, и не могу ее другим замењинатн.') Кад ее уиотреби права метода за расирављање средњошколске геограФеке гермилогије она чува од тих иогрешака. Друкчије еу потребе научне термииологије, којајензван круга ередњошколске наставе. У колико се у нашој књижевности буду интенсивније разрађивала геограФСка. нарочнто морфолошла питања, све ћс се впше оеећати нотреба за термннпма. Тој потребн неће бнти граница, као шго нх нема нп научном раду. Мн и сада немамо у овом правцу довољно поузданих термина који би нас саме задовољавалн, а вероватно је да ће се научнн геограФСки рад још јаче развпјати и да ће потребе за терминима све више расти. ЈЗа те захтеве ваља радити по методама, којима се долази до нових термнна. А п овде је еамо једна метода најрационалнија, н на њу ће доћи онај којн нма осећања за геограФСка пптања п тачан суд. Најбољп термпп. који се поклапа са целим нојмом илн његовим најкарактеристичнијнм особинама, даје народнп говор. Онај. којн иутујући проучава наћи ће скоро увек термин за предмете п појаве геограФске ; па основу искуства чнни ми се да нећу нретерати ако се и јаче изразим: наћи ће увек потребан термпн, ако само у народу, у области коју испитује, нма тих објеката; ако пх не чује у једном крају, чуће их иоуздано у другом или трећем. Разуме се да се ово не тиче апсграктпих појмова. Има две нијансе ове основне методе, које се могу с великом корпшћу употребити за добијање ваљаних геограФскнх термина. Треба с геограФСког гледишта чигатн писце, који су проучавали народ и његово земљиште (код нас: Вук. Мплићевић, Љубиша н др., у хрватској књижевности: Вукотиновић, Драгутин Хирц н т. д.). Они су за геограФа лакше и брже приступачан народ. Непознат термин, којп се код њих нађе ређе има тако јасно обележено значање да би се могао одмах употребити • чешће је само лепа- геограФска реч, коју треба нмати на уму и утврдити јој прецизно значење у народу и на земљишту. — Други је пут овај којим је ишао и 1)г. Шеноа : исписивање из специјалних карата оних нмена која су и термини. Јако пндивидуалисани облини земљишта (и други иредмети н појавн геограФскн) имају кашго имена, којнма су изражене и њихове 1) Противно овоме је у иоследље време урадио и потиуковник Ј. СимоновнК, историограФ нашег геиералштаГ|а у књизн „Први премер кра.т»ев. Србије* избачени су термини: геграФска дужина и ширина, а на место љих уведени ДрагашевиКеви: подневници и иолутарска дал>ина. Разлози су г. ДрагашевиКа оправдани. Први су по љему застарелн термини, који воде иорек.10 из времена када се мислило да је земља дужа у правцу II. 3. но С. Ј. Али, може се одмах одговорити, они су укорељсни код свих културних народа, и у нас су одома1»ени, тако да ја не мислим да их треба мељати, тим мање што сад при љихову помену ннко не мисли да је земл.а дужа у једном но у другок правцу. Таквих традицноналних термина и имена има доста у нашој и другим наукама, и нико их не днра. Ноље је дакле у овој тачки остати чувар традиције но поКи за радикалним погледима г.г. Драгашевића и Симонови1»а.