Delo

КРИТИКА II БИЛИИОГРАФИЈА 355 добре стране. Чак — до воље му стоји хоће ли ко прнмитн — има неколико стварчица које могу без зазора стати (није реч само о последњој годнни) уз Кумову клетву н њој равне. Ну о овоме други пут. Чудновато, како је код нас на обраду прнповедака само један иазио колико треба. Као да пекнма, који нишу на круино, неличи на књижевннчкн посао: гледати на ситне реченичпе делове, склоп њнхов, нажња да се пре употребе премери свака реч и друго. Остављајући на страну те „снтне“ стварн — без иажње на њих, у осталом, сумњив је и успех целине ко је докон. нека се забавн код ових Тхоровићевих цртица мало „крупнпјим* послом. Нека у једној од њих, може баш узети причнцу .Заитву,ф бележи, колико је речсница стоје где им је место, а колико је њих употребљено онде , где им нема никаква оправдања, било због граматике, би.10 због гога што се ни пошто несмеју метати у уста лнцу које их говори. Писцу књижнце о којој реч нека ове паноменице послуже пре за савет но за прекор, ако мисли да пзбегне један прекор, неизбежан прекор нашим млађим књижевницнма, који су сви много обеИавали, па или само обеКавали или обепавали у иравом смислу, као што рече оцењнвач прве збирке Тафовићевих цртица. Јер. Ж. Велпка споменица нз Руснје. Своска прва. Писма из Москве са крунисања Николаја II АлександровиКа рускога цара и Александре Феодоровне руске царице. (Са више слика). Нанисао А. ПајевиК. У Новом Саду. — Цена 60 новчића или 1 дин и 30 п. д. 8°, стр. II и 208. Већина ових пнсама штампана је у „Београдскнм Новинама,“ а сад нх је ннсац скупио у књигу. Као дневни пзвештајп за повине, писана су .у лету*. а овде су по где где допуњавана и заокругљена. Али су и ту задржала но неки знак свог првог, на брзу руку датог им облика: има неколика понављања о истим стварима (као на пр. опис денутација нз азијских провинција). Писац је био у Москвн без мало месец дана. дошао је међу првима, те је имао прплике да на тенанп разгледа снремања за царев дочек. Као новинар а Словеннн. имао је нрилике да свуда стигпе п све види. Иоред тога је био н у броју оних тридесет и пет новннара, који су добили улазнице и у саборну цркву, те је могао лепо вндети н описати опо што је и било најглавније — сам чнп крунисања царева. Односно нотиуности његовнм сс извештајима заиста пема шта замерити. Али су његовн описи н доста лепи н врло тонли, јер је био у нстини одушеи.Бсн оним што је видео и описивао. — Слике су врло лепа допуна овој књизи: нарочито су лепо и чисто израђене слике царева н царичина, и опа где цар крунише царицу. Међутнм оне две, мал' не потпуно једнаке, на стр. 45. н 47. врло су нејасне, јер су спимљене н.з далека. Нисац се трудио да му језик буде чнст, а то му је н доста