Delo

Н Е И М А Р И 397 — Добро... Номој им ништа ни говорити док не буде време. То рече бег, па изиђе, дозва момка и нредаде му сандук са стварима да однесе до харема. * * * Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану. — Где је Тоска ? — упитаће он Рустема , који стајаше код камина и каву куваше. Рустем му показа. Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику. Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци. Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с Филџаном. — Ене де !... Од куд ти тако сабајле ? упитаће га ага. ЈусуФ приђе и поздрави га. — Добро си дошао, сине ! .. Дај амо онај Филџан с рафа. ЈусуФ се обазре, спази уза зид један стари раФ , приђе, узе Филџан, донесе га и посади се према аги. — Дед једну — рече ага , па узе Филџан и насу из ибричета. Бег сркну два-три пута, па остави Филџан, наже се према аги, и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом : — Милица је примњена... — Е !... Кад је примише ? — Још јуче. — Врло добро ! — рече ага, па тргну два-три дима... Шта учини с оделом ? — Ено га у харему. — Само памет у главу !... С тим се не шали. — Не брини... учињено је све како ваља Остаје сад још једно, и то најглавније. — Шта ? — Чамац. — За колико ? Јусуф узе Филџан, сркну неколико пута, остави га , диже главу и поче бројати. Дкдо XIII 27