Delo

400 д ж Д 0 Јусуф-бег изгуби сваку наду. Он не знађаше како дал>е да почне. — Је ли то она кућица... тамо код Небојше ? — упитаће га Фејзуд након дуже почивке. — Јесте — би одговор. — Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде. Јусуф оста поражен. Језа га свега обузе. Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи. Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг. — Шга би ? — упита га ЈусуФ нестрпељиво. — Ма где... Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор. ЈусуФу мало лакну на души. — Наредба се мора одмах извршити. Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул. — Ко ће је извршити ? — Ти. — Ја ? — угшта Јусуф. — Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде : И још нешто. — Шта ? — Наредба је, да се они потурче. — Који ? — рече Јусуф пренеражено. — Ђенадије, Стојан и она двојица. — Кад ? — Сутра зором. ЈусуФу се окрете соба. Он замуча као стена. — Одвешћемо их зором у џамију. Тамо ће и Ћаја бити. То рече Фејзул и оде. * * * Тек што ЈусуФ беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише. То беше Милица. — Где си, ако Бога знаш ?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет. — Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана. — Шта је с оделом ? — Ено га у сандуку.