Delo

Н Е И М А Р И 401 — Зар га нису претресали ? — Нису .. Стоји све онако како си оставио. — Нека нам Бог буде у помоНи ! рече ЈусуФ , па скиде Фес и прекрсти се. По том при^е жени и ниским гласом рече: — У име Божје, све је спремљено... Чамац ће бити на свом месту. Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији. Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати. Непрестано ћете бити на опрези. Чим чујете да упадне камен у двориште, одмах ћете изаћи на капицик. — А кл»уч ? — Ево — рече бег, па отвори долап, ипвади кључ и предаде јој. — А стража ? — рече жена узнемирено. — Не брини ! Ја сам јој данас господар. — А деца ? шта ћемо с њом? — С децом заједно.... Само их залажите, да не би плакала.... Ви пак не смете ништа говорити. Понашаћете се као прави војници. Морате бити слободне и отресите. Што вам будем казао, радићете без поговора.... Јеси ли разумела ? — Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца. Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој боравњаше Ђенадије са осталима. Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече : — Оче, веруј ми као сину своме !. .. Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш. Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени. Као да му нека црна мисао пројури кроз душу. — Ти као да сумњаш, оче ? Старац немо посматраше бега. — Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба. — Сине, вал>’ да ниси Бога заборавио ? — изусти старац. дирнут речима беговим. — Његовом вол>ом и чиним ово, оче — одговори бег. — Он ће ти по заслузи платити, сине. — Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво ми* слим — рече бег и метну руку на срце.