Delo

402 Д Е Л 0

Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом: — А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој ? — Слободи, оче ! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце. — Сине!... Вера нас једном сачува коца, више заиста неће. — Бог све може, оче ! Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових. Он обори главу и погледа у земљу. — Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! рече бег и ману руком у правцу Саве. Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече : — Бог нека ти буде у помоћ, сине ! — Да Бог да, оче ! — одговори бег. По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече: — Наредба је да вас иселим из ове куће. То нека вас ништа не страши. Бићете пресељени ближе слободи. Тамо, код Небојше, има једна кућица. У њој ћете боравити до поноћи, а после.... у име Божје ! Погрбњени старац гуташе сваку реч бегову. — Прииремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези. Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи — А стража, сине ? — упита га старац. — Не брини, оче... Ја сам јој данас господар. — Нека те Бог умудри, сине ! — Да Бог да, оче — одговори бег. По том додаде : — 0 свему овоме не говори ни сину ни осталима. Кад вас будем нреселио, тад ћеш им све испричати.... Сад иди, оче, и сиреми се за сеобу. То рече бег, па продужи пут бедема. Пожар Поноћ је.... У граду б.еоградском мртва тишина. Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе. Испре-