Delo

Н Е Н М А 1* И 403 нидани облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху. Тама притисла све бедеме и обавила куле градске. Дође време смени. Омања одењења војничка сташе крстарити ио граду. Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем. То беше стража, коју предвођаше ЈусуФ-бег. Бег приђе стражару на главном улазу и смени га. По том смени оне на југо-западном и југо-источном углу, и крену се капиџику да смени и последњег. Кад стиже близу капиџика. један од његових војника спази светлост на источној страни и викну: Пожар ! — Стој! — рече бег. Стража стаде. ЈусуФ смени и четвртог стражара. — Оставите пушке ! рече он оној четворици што беху смењени. Војници приђоше зиду и оставише пушке. — Вас двојица идите на Видин, а ви други на ЗинданКапију. Разберите шта гори, па ми јавите. Војници се окретоше и живо одоше. — Арслане ! — рећи ће бег ономе што оста на стражи — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије. Арслан оде. Бег се саже, дохвати са земље повелнки камен и убаци у двориште. Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се. Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше. Једна од њих вођаше за руку троје деце. — Узмите пушке ! — рече бег. Женскиње узеше. — Метните их на лево раме ! Метнуше их. — Дед сад две и две! Постројише се. Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну не руку. По том узе за руке остало двоје деце и рече : — Напред !