Delo

404 Д Е Л 0 * * * Пожар узимашв све више маха. За час се диже узбуна. Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији. Један од Турака познаде бега и упита : — Каква је то узбуна, беже ? — Пожар. — Где ? — Код Зиндан-Капије. — Шта гори ? — Сено ! — Чија су ти то деца ? — Бећир-бегова.... Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз кагшју, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град. удари полу-десно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца. Неколико тренутака по том,врата се отворише и четири човека изађоше. — За мном ! — рече бег и живо пође напред. — Овде је стража ! — приметиће неко из гомиле. — Ноћас је нема — одговори бег. Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава. У бедему беше отвор налик напрозор. Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама: — Баците пушке ! Оружје би бачено. Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор. Детета нестаде. Тако учини и са остало двоје деце. — Сад ви ! — рећи ће он женскињама. Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде. За тим се провукоше и сстали. Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу. Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисиу од бедема.