Delo

406 Д Е Л 0

— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену. Обрад ћуташе и у земљу гледаше. Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре. — Измирите се, измирите ! — салетише и с лева и с деснаИротече прилично времена док се Обрад утиша. Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу. Завађени се по* гледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише. — Срећно !.... Живели ! — повика дружина и слеже се око њих. Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма. За тренут ока све се утиша. Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше. У даљини од 500 метара опазише човека како нзлази из луга. Човек скрену десно и упути се право потоку. Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком. Колко за тренут ока, он се врати и сав уснлахирен рече: — Море, то је он ! — Ко ? — угшта Божо. — Она потурица... Жарко. — Шта ?!... Зар он ? .. цикну Обрад, на као муња зажди за један грм и напери пушку. Човек иђаше слободно и певаше. Беше већ дошао до потока. У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори. Човек стаде као укопан. — Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на окр. У тај мах чу се глас из даљине : — Обраде!... Бошко!... О Бошко! Бошко иознаде глас па као муња сукну на Божа и одби му пушку. — Остави мн лов ! — осече се Божо и понова узе чо века на око.