Delo

Д Е .1 0 408 Жарко беше мртав, и оживе ; беше изгублзвн, и нађе се. Он беше она изгубл>ена овца, што поста милија од свих де« ведесет и девет. Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе. Они се упознаше, један другом омилише и побратимише. Бавжење у Купинову беше им врло пријатно. Добри Купиновњани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху њевоље њихне. Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме. Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина. Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској. Поп Василије беше први и даваше пример свима. У његовом дому нађоше склочишта удовица и кћи војводз жупског; у дому брата његова: Ана и Милица. Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља. Стојан беше воома расположен. Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима. Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје. И гле ! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана ! Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше. У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха. СпасениЈа га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје. Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше* Стојан и Жарко готово се не раздвајаху. Што би један рекао, прихватио би радо и други Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље. Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити. То је предмет љубави. Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби. Сгојан и Жарко имађаху једну препону. која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни. То беше Сиасенија. Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху. Стојан сматраше да је у праву, на с тога редовно посећиваше Спасенију. Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи, Покуша-