Delo

П Е И М А Р II 409 ваше готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру. Долазио би до капије свештеникове куКе, ту мало прочеиао, неколико се нута осврнуо. иа се увек наиразно враКао. За особиту срећу сматраше кад би но који пут , пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поновом ћерком. Још кад би се десило, да га Спасенија умил>ато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао. Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава. Али шта је знао да ради ? Зар да ступи у отворен сукоб са својим иобратимом ? Зар ионово да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци ? И после, ко зна шта је у ствари ? Мож’да га умињати ноглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више. Тако мишњаше Жарко, и то не бешз безразложно. Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали ! Једном приликом, мало му к'о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невепгг. И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше. Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха. Да јавно изиђе са својом жел>ом, није смео ни помнслити. Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде. Често су излазили у шетњу, и кад год би Сгојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештениково куће. Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши. До капије дође, на ни корака даље. Чудио се самом себи. Код куће беше једно, код капије друго. Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао , да ће сутра јуначки, иа шга Бог да! Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда. Жарко постајаше већ и зловољан. Нобратим му беше грдна препона, преко које не могаше ннкако. Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби. И тек да се реши, аједна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.