Delo

другу гору и пребродио пету воду, кад га у некој шуми растргоше медведи. Врат му се дао на пиНе, те је испрва пио вино, док му није нос поцрвенео онда је пио ракију док му нос није поплаветнео, и напослетку је ударио у шпиритус, док му се нос није расцветао као рунса у мају месецу. За тим је легао и умро. Нико не зна сигурно, да л’ од прекомерног алкохола, или од туге, што није могао да пронађе јаче пиће и од шпиритуса. Повест оне младе девојке врло је кратка и врло жалосна. Жалосна већ због тога, што на свом свету није било човека, а још жалоснија због тога, што се толико устезала у мидере док јој се трбух није прилепио за леђа као оно пустињаку Јеремији од силна поста. Разуме се, да је и она сирота, Бог да јој душицу прости, умрла. И тако је на крају крајева спала књига на два слова. На целој пространој земњи осташе само две душе: човек и жена. То беху последњи л>уди. И за чудо последњи човек се звао исто онако, као и први: Адам, а и последња жена се звала као њена прамајка : Ева. Адам и Ева нису живели у великој вароши, јер су те од реда изгореле и опустошиле у дугим и дугим и крвавим ратовима, но су живели у скромној пештери у шуми. Адам ]е ишао у лов, или је брао по шуми воће или друго биље, те су се тако хранили. Кад год би се Адам враћао, Ева би га дочекала на улазу пештере раширеним рукама, а он би ју онда обично мазио, сиграо се с њоме а кадшто јој је и тепао: „друже мој!* Но кад год би Ева покушала да буде Адаму прави друг, да иде с њиме на свеж зрак, Адам би је увек ударио по прстима. «Не прелази ирага ове пештеро рече јој : «твоје очи нису створене за већу светлост. Женин је позив други ; она нека не излази сувише из таме и мрака.” Еви није баш било по вољи, да буде Адаму само у мраку и буџаку друг, али није имала куд. 1ако је то трајало, по дуже времена. А за то време док ]е Адам одлазио у поље и лов, Еви су се гомилале свакојаке мисли по глави. Изгледаше, да јој Адам не тепа више онако нежно као пре.