Delo

ПРИПОВВТКЕ Ј. ТОМИЋА 451 У сред тих мисли учинило јој се некада, као да из њених нрсију измили нен1то глатко, шарено, Боже ме опрости гуштер. Ал опет, неће бити да јој је измилио баш из груди, него ће бити да је измилио из мрачног кута пештере «Шта ћеш ту?в упита га Ева «Шта ћу ? Ту ми је легло," каже гуштер. Ал’ шга ћеш ти у овом мраку и у тами?■ «Да будем ту. то је моје опредељење,” промуца Ева. «Е па онда смо своји”, писну радосно гуштер. «Не, нисмо своји, и не део Бог да будемо својил, бранила се Ева. „Одлази одавде.” «Зашто ме гониш од себе ? Шта сам ти скривио ? иита гуштер благим гласом. «Ти ниси ништа, али се сети змије. Она је преварила прву жену у рају, а ког су змије варале, тај се и гуштерова боји. Одлази, бојим те се.4 Но Ева се залуд бојала, не убоја се. Гуштер је донде обилазио око ње, док се не одобровоњи и не иоверова му. «Зашто је мој Адам охладнео према мени* нита Ева. «Од неког доба тако мало говори са мном ” «А о чему ће и да говори с тобом непрестано ? пита гуштер. «Кад ти што прича о оном свету на иољу, о природи, ти то не разумеш. Проста си му.” «Па зашто и мене не поведе собом?« јадала се Ева: «не би ва.Бда ни моје ноге малаксале, ни моје очи ослабиле.* «То није за жену*, вели гуштер. „Па шта да радим кукавица ?* ,Мази га.” «Мазим га и одвише, ал’ му је кад кад и то дотужно; није више као пре.” «Кад му је ослабило срце , онда треба да му говеш желутцу” — саветовао је гуштер. „Кувај му но вол>и јела.* „Сва му се већ дојела”, вајкала се Ева. «Дај да видимо, јел' баш сасвим тако ?* вели гуштер. «Да почнемо с најближим. јер човек најлакше превиди оно, што му је пред носом. Овде крај улаза пештере има дивних гњива. Од њих се може зготовити рајско јело.” «Шта кажеш ?» вели дркћући Ева. „Та то је отровно јело.