Delo

452

Д е л °

Остало нам је од старијих предање, да свако биље, које расте у овој шуми можемо јести, само гњиве не. Кад их човек окуси полуди.* „Није истина” каже гуштер. „Гљиве је тешко чистити , а кад преставиш шерпењу, укувају се толико, да не остане више но прегрш. Ту причу о бунилу измислиле су само лење жене, дт се не морају дуго мучити око кувања гл>ива.м «Ја нисим лења“, вели Ева, «ја бих радила драге душе од јутра до мрака, само да угодим Адаму, али се бојим несреће.и «Е кад се бојиш не могу ти помоћи”, рече гуштер и оде. Ева се дуго ломила у себи; но целе ноћи није спавала и напослетку се решила, на шта се обично решавају женскиње: да проба. „Адаме сунце моје“ рече му неког јутра Ева : «овде на улазу пештере има дивних гл>ива Данас ћу ти од њих зготовити дивно јело. «Шга зар од тог отрова ?* пита Адам. «Но будали снаго моја«, тепала му је жена, „какав отров? То су само лење жене измислиле, јер се гљиве трудно чисте, а после се толико укувавају, да од шерпење не остане више но прегрш Адам је нешто ирогунђао и оде у лов. Кад се вратио, осетио је неки необичан, ал’ пријатан мирис. Ева га умил.ато дочека. «То су гл>иве снаго моја, одмах ћу ти их изнети.* „Наопако”, вели Адам, „каква си , ти још доиста можеш и то учинити. Али то изговори таким гласом , као кад момак прети драгани, да ће је пољубити, а она каже: „наопако ! ти какав си, можеш доиста још и то учинити.” Ева је изнела чинију и прва је окусила. Гл>иве су јој дивно пуцкале под малим зубићима и смешећи се пружи чинију Адаму. И Адам је разуме се — узео: узео је као и онај први Адам што је узео — јабуку, узео би, па да му је на чинији изнела све саме гуштерове, а не онако мирисаво јело. Ева је тек само окусила. а Адам је изео три тањира у врх, па онда полизао и чинију. Мало било дуго не трајало, а гл>иве нрорадиле. Ева је као што рекох тек окусила и да ли се на њој појавише трагови бунила, нећу да пресуђујем, то нека суди сваки сам. Из њеног