Delo

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЂА 453 ионашања бележим само то, да јо затражила да носи хањине које су носиле женскиње наших дана и тражила да чита књиге, које су писали књижевници данашњега времена. Са Адамом је било друкче. Он поче да назива себе господар Адамом, али се поред свег свог господства заверавао да ће, чим се опет намножи свет, борити се за пристојну слободу. Он је зато да се народу даде од свега, ал’ само умерено и да му се ништа не закрати, ал само донекле. Народ да буде господар, али да му се постави тутор.. . „Скучена слобода, скучена слобода^, внкаше у врхунцу свога лудила. У тај пар се баш приближио час, ког је Господ Вог одредио за смак света. Анђели херувими дохватвше већ големе трубе да засвирају устанак мртвих. а св. Илија севну небом да угаси сунце и потавни месец, као што је то све леио проречено у књигама пророка. Но тада Господ Бог опружи моћну руку и рече: „Мир ! Зар хоћете да узбуните на земљи и најмању, већ давно иструлу кост, па уздрмате пепео можда чак и првог човека. Не треба!” «Па како ћеш о Господе судити људима за њихове грехе, ако их нећемо покупити из гробова и васпоставити у ред пред лицем твојим ?“ питаху зачуђено херувими. *Има још два жива створа на земљи рече Господ, доведите ми њих. Њима ћу судити за све.“ На то се умешаху чак и ангели трећег реда. Падоше ничице пред престолом Бога и узвикнуше: „Људима је на земљи било објављено, да ће последњи суд бити страшан, али уједно и ираведан. Па како ћеш ираведно судити Господе последњим људима за све, па и за оно, што они нису учннили ? Нека сваки одговара за своја дела !" „0 кратковпди !* рече им Господ. «3ар ви не видите ко је овај последњи Адам ? ! У њему су сви који су живели до сад и сви, који би живели од сад У овом последњем Адаму и и Еви се вуче крв још од првог Адама и Еве на на даље. У њима су сви пороци и врлине целог човештва. Семе прве крушке коју сам бацио на земљу, привидно је давно иструнуло, алн у ствари то семе расте и данас ио вртовима света; јер се она ирва крушка подмлађивала. Зрака, којаје осијала крушку од пре 1000 годпна. сваки лед који ју је онда бијо, сваки хо-