Delo

454 Д Е .1 0 луј који ју је завитлао, свака блага киша која ју је оросила, оставила је трага и тај траг < е вуче на подмлатцима њеним. вуче до данас и вући ће се још носле хиљадама година * Анђели трећег реда се ускомешаше, а херувими метнуше прст на чело, па онда рекоше: Господе опрости, али те не схватамо сасвим. Адам од створења света био је други, а овај данашњи је други. Не може овај одговарати за грехе целог човечанства.м «Добро је рече Господ — нека вам буде како хоћете. Доведите ми последње људе и ја ћу им судити. Али не за грехе које је починило људство, чак ни за оне грехе које су починили они, но ћу им судити тек за њихов последњи грех.“ «Алилуја, слава Богу на висини” запојаше херувими и изведоше пред Господа последње људе: Адама и Еву. Господ је дуго гледао Адама па му онда речо : „Грешни сине човечији, дошао је час да положиш рачуна о својим делима ! ” Адам је стајао пред Господом прилично прибран, а уз њега се приљубила жена. Од ње господ није тражио рачуна, као ни од прве жене, али је она знала, да мора да подели судбину с човеком. за кога се везала. „Знаш ли Адаме шта си данас радио и говорио ?* питаше Господ ? „Не могу да се опоменем сасвим јасно на данашњи дан,* изусти Адам, али ми опрости Господе, ако сам што згрешио : јер сам учинио у незнању. Нисам био при свести. јер отровне гљиве помутише ми умље.и „Знам”, вели Господ. «Но ја и не тражим рачуна за речи које си пзговорио и дела која си учинио кад ти се већ узму« тила свест. Но тражим рачуна од тебе: зашто си јео од онога биља за које си знао да ће ти изесги иамет ? ! !м Адам је заћутао за часак али само за часак. јер већ идућег тренутка дохвати за руку Еву, која се дрктући приљубила уз њега, извуче је наиред и рече: „Господе опрости наговорила ме је жена. Ева је крива, не ја.” У томе часу помрача сунце, херувими претрнуше и спустишо засти^ено главе. Из Божијег ока кану суза и он грмну небом: „Видито ли бар сад, јесте ли се уверили да је то онај истп Адам кога сам створио у рају ?и