Delo

НРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 455 «Алилуја! Слава Богу на висини!” запојаша поново херувими, <(твоја је истинита Господе суди му за све.” Но Господ махну руком. ,НеКу му судити ни за шта“, рече. Па онда настави тужним гласом: «Када је нрви човек згрешио, нисам се јако снуждио”, јер сам се надао да ће га векови пречистити и исправити. Но све би узалуд ! Човек го сподар света, увек је држао жену у тами и мраку. увек ју је сматрао за мању од себе, али је почињући од првог падопоследњег Адама, све своје кривице сва.вивао на њу. Прва Ева је намамила првог човека са пресном јабуком, донније Еве су мамиле људе ушећерисаним воћем... Статистичари на земљи су израчунали да су жене биле узрок већини ратова, злочина и невоља. Ева је крива ево и последњем Адаму Али да извуче жену из мрака у коме се змије легу, да је уздигне сасвим уз себе, те да жену не намамљују змије, а жена људе, на то се ни један Адам није озбиљно сетио. Но нека им је просто ! Ја сам крив. Кад сам стварао човека, хтео сам да нокажем своју свемоћ те сам га створио од блата, но сад се уверих да блато остаје блато, па ма га Божјим духом задануо. И Господ махну руком, те неста и последњих људи са земље То беше свршетак историје човека. Човек је створен и ностао омашком Бога, зато је и био тако велика омашка и — непоправим. 1893. ЖЕНЕ КОЈЕ БИЈУ МУЖЕВЕ Било је пред подне. Седео сам за гшсаћим столом и писао чланак. Неки листови, којих се то најмање тиче, пошли у бој против наше автономије, те разглабају, на који би се начин тој автономији могло најлакше стати за врат. Одговарао сам на те чланке и то врло кочоперно. Није баш то тако лако узети народу оно, што му је чврсто прирасло за срце; та није баш ни нас родила шева ! И таман ја исгшсао речи, да није баш ни нас родила шева, уђе ми жена у собу. Ту је вели неко, који има самном нужна разговора. Никако неће да присгане, да дође други пут, него се свакојако моли да то буде сад.