Delo

460

Д Е Д 0 После неколико дана написао сам подлистак, те сам у њему додирнуо и иитање о женама које бију мужеве. Није било много, ал мој „јунак” био је и с тим врло задовоњан. Ухватио ме је на улици те се поче радосно захва љнвати. Каже : „Увек сам читао лист, читао од краја до краја и нашао сам. Прочитао сам и жени. „Стиди се/ кажем јој ето си дошла дотле да те већ и у новине метли * „Зар се то заиста мене тиче ?и питала је. ((Да кога но тебе. Цео Нови Сад ће знати да си ти то. Али шта цео Нови Сад, море цело српство ће дознати да ти бијеш твога мужа.” «И смели сте то да јој кажете?” питао сам га. „И није ли било због тога опет : удри, удри." «Аја, није смела. Верујте да се боји. Јуче нешто почела, а ја јој кажем : хајд. хајд жено, носи те враг, видим ја да ће опет новине да пишу о теби... Хе, хе, хе,и и он се задовол>но смејао. Иа смејао сам се и ја, ал нисам имао рашта, јер ми се тај смеј напослетку излио на главу. * * * Прошло је од ово доба неколико дана, а ја и заборавио на ту ствар. Кад некако пред вече пођем улицама да се мало разонодим. На путу се сусретнем с неком госпођом, која ме иоче испитивати о женским васпиталиштима. «Ви сте препоручивали у листу васииталиште г-ђе В....л рече, «је ли тај завод доиста добар ?" «Не сећам се да је ко од уредништва то чинио, него се тај завод сам препоручивао п хвалио међу огласима ” «А ви га не хвалите?” «Ја не познајем потање тај завод, ал колико сам прочитао његов наставни план, не држим да је добар; нарочито није за наше девојке. Свирка, играње, цртање, Француски и други страии језици су главни предмети.” «Па зашто да не уче девојке стране језике ? Није ни товањда на одмет.** —