Delo

ПРшЛвЕТКЕ Ј. ТОМНЋА 461 „Није ништа на одмет. Ал ако девојка не стече никаквог стварног знања, шта вреде онда јозици. Тек толико, да може показати на три четир језика да незна ништа. Наш човек ће са својом женом говорити српски и без сумње ће му милије бити кад види, да му жена има појма о ирироди. свету, повесници, но да му жена говори Француски а овамо не зна : како постаје киша.” «3нам, знам,” каже она, «ви сте за некакву еманципацију женскиња... Женскиње треба да учи што стварно, па да може н заслуживати Јелте. Но хвала Вогу мојој неће вал>да требати.” „А знате ли ви госпођо причу о оној господској керици? Одржана је о млеку и пиринџу али ван сваког очекиваЕБа залута некуд на таван, тамо затворише за њом врата и забравише је.” «Шта ће мо сад?!” јадала се она мачки, коју су с њом заједно затворили. «Шта знаш, шта си учила?” пита мачка. «Учила сам да чловим на две ноге, да играм кетуш, да скачем кроз обруч и да апортирам," вели керица поносно. „Богме ћеш ти овде скапати од глади поред те науке” — вели јој мачка. «А шта знаш ти ?* пита керица мачку. «Ја знам хватати мишеве и то ми је овде н\жније.м Госпођа се смејала. И ви велите ? «Не велим да треба баш знати хватати мишеве, али Таман ми у речи бијасмо, кад са прозора куће, поред које смо у онај мах пролазили завапи неко : «Госпођо. госпођо. сиђите мало у страну .. брзо, у страну... у страну. ." Погледах горе и сиазих на прозору непознату женскињу средњих година. Рукави јој засукани до лаката, а у руци јој чинија.... Једва сам је спазио, а она се већ изли над мојом главом. Био сам мокар као моча; убришем се мало рукама па поново гшгледам око себе. Госпођа која је ишла уза ме срећом је послушала опомену и сишла је у страну. Није покисла али јо опет зато стајала као уконана. Нисам ни ја могао у први мах да протумачим из којег облака се то изли нада мном та бујна «дажд”, кад женскиња на прозору и опет подвикну: «Казала сам ја, да мене нико неће тако лако трпати по ноДело ХГН 31