Delo

42 Д Е Л 0 — Пођимо !.. Гваки је тренутак скуп ! Три добре душе оставише одају п одоше у град. * * * Чове^ у борби са духовником Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста пепомичан. Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху. На сусрет им иђаше кобно јутро. Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склоии над њима ждрела своја. Душа човечја лелуја се к>о оно жито, кад га поветарац пољем понесе ; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору. Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде. Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију. Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе. Стална туга и стална радост паралишу душу. Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије. „Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се нију® — вели песник Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда. Они немађаху радости. У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу. Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост. И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно југро, они беху готово без душе. Остаде им само тело, изнурено и саломљено Седећи на постењи, осетише умор, легоше и поспаше. Старац оста сам У души му беше очајничка борба. Он се иодвоји и виде пред собом два себе : духовника, који четредесет година служаше Богу, п човека који се спремаше да га уништи. ... Да се потурчим ! — поче духовник... ....Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темењац у храму његову !... Шта ће храм, кад га изла темењац његов ?! На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу ? Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђпваше веру у стаду својему ! Зар сад да напустиш ол-