Delo

Н Е И М А Р И 43 тар и престо њзгов ?!.. Грешни старче! Не пропадај у дубоком глиоу, где нема дна ; не тони води у дубине, н не дај да те вали затрпаваују. Старац се прену, поглода око себе, по том клече, склогш руке и иоче се молити. Господе! К теби подижем душу моју. У тебе се уздам и тебе молим. Не дај да ми се свете непријатењи моји ! Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу твог, јер се у тебе узда. Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан. Извади ме из глиба да не пропаднем. Не дај водн да ме узме на матицу ! Нека се постиде и посраме они који траже душу мсју ; нека се одбију натраг и иостиде који ми зло хоће / Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја !.. Господе боже ! Смилуј се на мег јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје !. . Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече : — Љубим те, Господе Исусе, Спаситењу мој ! Иримам у себе тело твоје и мећем на се крст твој / Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојнм. Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без првстанка. Стојан и Бошко спаваху. Старац им приђе и чу дах њихов. Све драге успомене минуше му кроз душу. Он задркта и заплака се. И поноћ већ ирође. Ђенадије изнеможе. Он се удали од постеље, дође ДО жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама. Жижак дрхташе над главом његовом. и он као да чу глас: ...Добри старче !.. Душа ти је међу лавовима. Лежиш међу онима који дишу пламеном. Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоЈа. Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој ? Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Госиоду своме ! Не тако, добро старче ! Сети се деце своје ! Ие иоклања се Господу оно, што је вавек његово.. Њему се служп духом, а не телом. У његовој руци живот је твој. . . Добри