Delo

468 Д Е Л 0

можеш чути тако дебеле шале као међу господом, кад се састану у крчми, али до сад се он на то само осмевао. Сад да му је мало мира ; да му је да стисне руку која није пожутела од дувана, да му је мало разговора који не заудара на крчму. Бадава се он тог чуства отреса, не отресе га се. Не може у каФану јер бега од самоће Шта је то? Дуго је мислио и на послетку дође на чисто, да то природа куца на његова врата, куца последњи пут, па зато ваљда снажније но икад. Он то куцање до сад није чуо; — изгубило се у вреви и диму од дувана.. Дакле да се жени ! Почне се окретати, но оданде, где му падоше ирви погледи, обрну се. Њихове су матере његове вршњакиње. На једном месту спомену нешто, ал онако фино поиздалека, а они се исто тако фино и издалека учинише невешти. Хајдемо даље ! Гладан човек не бира много, а на њега наиђе баш глад. Његово подне је давно прошло, дај да се задовољи с оним што нађе, ако још мало чека, неће добити ништа. Најзад је изабрао, и није изабрао баш рђаво, само му се чини девојка млада. Управо, рђаво сам се изразио. Није му се учинила девојка млада, него се бојао, није ли он већ стар, неће ли бити одвећ млак и попустљив, јер је доказана истина да младе жене и одвише владају над старијим мужевима. С те стране је он гледао опасност ; око тога му се врзла сва пажња. Па је управио сву бригу, да у своје старе дане не дође под младу папучицу. У том правцу су га дирали и другови. На кратко пред венчање оде да купи штап «Нашто тај раскош ?*’ рече му неко. «Помисли штап пред венчање.” «Зашто ?...” „Зар не знаш ону пословицу да је за младог човека жена потреба, а штап излишан, а за старијег човека је штап потребан, али је онда жена излишна ?!" Страдић поцрвене, но брзо се прибере, насмеши се и рече: „Истина ал ја сам управ у оним годинама, кад ми већ треба помало штап, а још ми увек треба номало — жена.и Смејали су се, ал кад до^е кући мислио је озбиљније о тој ствари ; није сву ноћ склопио ока, и хтео је већ да оду-