Delo

ЈКДЛН НОГЛЕД НА НАШК НАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ 475 те остају без могућности, да себн прибаве н стеку потребну количнну знања за користан живот. На протнв, да је уређено, да у основну школу ступају ученици но навршеној деветој години могле би се очекнватн стварније и веће користн од школовања у основној школи, а кад би уз то и школовање мало дуже трајало но сада онда би п те користи свакако биле још и већс. Ми се н у овоме гледишгу не осећамо усамљенн. Овакав предлог и из истих разлога подпео је био и један школски надзорник у своме извештају, а уз тај свој предлог навео је био и мишљење Џона Стуарта Миља. *) Ну међу свима осталим узроцима, који чнне те се знање добивено у основној школи не може носле школе да утврђује н проширује, те услед тога нн народ не може имати стварне корнсти од школовања свога иодмлатка у основној школи, нарочито се истиле тај узрок, што основпа школа, оваква каква је она данас, не може да учини да се у њој добро изучи нн учврсти нај јаче, најважннје и најпотребније срество за то, а то је писменост, подразумевајућн нод тим лепо и разговетно исказнвање својих мисли у писању п лако читање с разумевањем садржине, јер без добре ннеменостн код ђака којн сврше осповну школу не да се ннзамислити никакво утврђивање ни проширење онога знања, које су пз школе изнели. Да ово ннје пишта претерано. кад се тврди. да наши ђаци кад пз осеовне школе пзиђу нису чак ни добро ппсмени, може се сваки на свакоме кораку уверитп; узмнмо само средњега ђака који је свршио основну школу, па му задајмо да што самостално изложи и напише, или му дајмо да што прочита из књнге која се пије у шко.ш чнтала, нли какав рукопис, па ћемо одмах добити најбоље уверење о томе, V коликој су мери наши ђаци писмени кад из основне школе изиђу. Многи и мпоги родитељ уздахнуо је до сада за утрошеном муком кад му снн, који је „довршно“ школовање, не уме пи један кратак кметски позив да прочита, а камо ли да му уме још шго честито наиисатп! II свакн старешпна наших средњнх школа, у којима се полажу иријамни испити, може нам дати лепу потврду за ово, јер му је врло редак ђак који би му поднео чсстито написану молбу за пријам, у којој нема впше од 10—15 речи, а за средње школе јављају се обично бољи ђаци. Може нам неко ову нстину признатп, али кривнти за то учитеље осповних школа. Одмах изјављујемо, да би такво окривљење било неиравично, а то је врло лако и доказатн. Ни један други ред у нашој чиновничкој хијерархији нема такву контролу у раду, какву нмају учитељи. Учитељу у Краљевпни Србији нема напретка ако нпје добар радник; он мора да је постигао одличан илн бар врло добар успех у школи . на да може напредовати, и највећн број учитеља у Србији су одлични н врло •) Види извештај Ђоке АнђелковиКа про*. у Просв. Гллснику за 1886. г. стр. 90