Delo

476 д е л о

добри; а ако има добрих и лоших, то је тако малп број да се готово губи. Надзорници школа кад оцењују учитељев рад и уснех у школи , они од учитеља траже да су урадили оно што је проппсано. Рећи ће се можда: па прописано је да се у основној школи изучава и писменост, и да је у проппсаним распоредима школскога времена дато време и за нзучавање читања и писања. То је све истина, али је тако исто истина и то, да је прописано учитељу , да за оно време које му је одређено за изучавање ерпскога језпка, где долазп п изучавање писмености, мора, поред саме писмености, изучити своје ученике још и томе: Шта је подмет ? Шта је прирок? Које су особне а које заједпичке именице ? Које су збирне а које вештаствене ? Које су стварне, а које су мислене ? Шга су придеви а шта су глаголи , бројеви, заменице, прилози, предлози, свезе и усклици? Па каквих има глагола: који су прелазнп, који су непрелазни, трајни, тренугни и учестанн ? Па каквпх има придева, бројева и заменица ? Који су описни а који присвојни придеви ? Који су прости а који су редни бројеви ? Које су личне а које бројне замепнце? Па носле треба изучити падеже за све именице, придеве и заменпце, па лица за заменице, па одређене и неодређене видове за придеве, па промену глаголских облика, кроз сва времена н све начине, и још многе друге граматичке и синтактичне деФипиције, и док се све оно изучи утрошн се врло много школскога времена. Запитајмо се сад: на што ученицима основне школе , на што сеоској деци, која неће продужити школовање, а њих је — напред видесмо врло велики број, 78 од сто, све ово граматичко знање ? Је ли им оно од какве год погребе ? Да ли ће од њега имати какве год користи у жпвогу, кад постану орачи, копачи, сточари, мајсторп илитрговци? Није ли све то за њих излншно ? Држи се, да је изучавање ових граматичких ствари у основној школи потребно радн лакшега, бржег и бољег изучавања нисмености, ну ни то нс стоји. Сваки познаје доста људи који се доста добро служе нисмепошћу, а не знају ни једнога граматичкога ни синтактичкога иравила, те то може да служи као доказ, да рад пзучавања инсмености ннсу ни мало потребна та грамагичка и синтактичка правила. На не само то, да изучавање тих граматичких иравила ни мало не нотпомаже изучавање писмсности у школи већ на против, изучавање тих граматичких и синтактичких правила врло мпого одмаже да се пнсменост изучи , јер кад би се оно време које се утроши на нзучавање ових правила утрошпло на изучавање писмености онда би се свакако и сама иисменост боље изучила. Све што би се могло одобриги да се у основној школи из граматике изучава било би само разликовање речи на слогове и речи на гласове, разлвковање самогласника и сугласника, и то би било довољно за изучавање иисмености. Гећи ће неко, да се та нравила у основној школи морају изучавати ради оних учеиика којн продужују школовање у гнмпазији, ну и го није