Delo

ЈЕДАН ПОГДЕД НА НАШЕ НАРОДНО ОБРАЗОВАЉЕ 47 7 никакав разлог. на то мора остати. Прво што у гимназију од цедокуппог броја ђака нде, као што нанред показасмо само 22 од сто, те није право, да 78в губе да 22 добпвају, а друго, кад бисмо и то одобриди , то изучавање није ни за њих баш иогребпо, јер се граматика у гимназији иочиње из основа изучавати, као што то бива и с другпм предметима те се не мора још у основној школи тим почињати. Из свега овога. што је о нзучавању пнсменостн у основној шкоди рсчено, јасно излазн, да је на свакн начин много бол>е да учеппци, кад из основне шкоде изиђу, буду само добро нисмени , а без пкаквога граматичкога знања, но овако што знају по нешго из граматике, што им није ни од какве потребе у животу, а не изуче оно шго је гдавно и што им је за користан живог од веднке потребе. Ннсменост је најмоћније п најпотребније средство за прибављање н проширење знања и за народно образовање у опште. Писменост је врдо много доирнпеда ширењу општега културног напретка. С иравом се веди да је пронадазак штампе сндпо допринео тоднкоме ступњу наиредовања да коракне у кудтури, и да се данас више коракне у кудтури за једну деценнју но што је стари свет могао коракнути за готово читаво стодеће. Ади на нашу жадост број иисменнх .ђуди у нашем народу тако је мади, да се губи према броју неписмених људи. Број писменнх људи у иас износн око 20 од сто а кад би нз рачуна нздвојиди интедигенцију. онда број пнсмених људи у народу не би нзносио ни 10°/о. Овако мади проценат нисмених људи код нашега народа забринуо је у 1892 г. ондашњег министра нросвете н црквених посдова, те је опда иоставио Учитељском Удружењу ово шггање: Шта се може учипити за раширење писмености у народу, где се с којих год узрока не може отворити редовна основпа школа? ИроФ. Ђока Анђелковнћ у својој књижици: „Наш преображај“ говорећи о сдабом утнцају државпих установа на народни напредак, ведн о основној шкоди: „По основним шкодама писменост се нужевљим корацима креће."1) Кодико имамо да жадимо, што нам осповна шкода не даје добро иисмене људе, тодпко ако не још и внгае, имамо ето да жадимо, што и таквих, н ако иису добро инсмепи, немамо впше. Највећа кривнца и за тако сдабо н дагано шпрење нисменостн у нашем народу јесте до паших просветних управљача , што се ::а тодико годииа од њихове сгране тежпдо и радидо само да пам сеоске шкоде буду „веднкоденна зданија“, место да се тежидо н радндо да пмамо већи број шкода па ма оне и пе биле Бог зна како веднкс зграде н до ситннца ио свим ироинсима саграђене. Кад се узме у обзир да за једну зграду, каква је за школу пронисана, треба доста новаца, на кад се к томе дода још и то. да н за издржање шкоде треба такође доста, онда излази, да је за наш народ, према његовим екоиомским придикама и материјалноме ]) Види: „Наш иреображај1*, од 'Б. Ан^елковцВа, стр. 37. Дело XIII 32